Srpski sion

Б р . 22.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 341.

невоље и грозне напасти изводпла нас на пут спасеља и сретно пас пренела у бољу садашњост; па ћемо видети, да је црква — и то ли само православна црква — бпла ограда народнога духа. спле н слободе и тврди бедем за оне, којн су нам хтелн да отму веру и народност нам свету. Вез наше цркве православне не би било ни нас на свету. не би било Срба са српском будућнотпћу, п ако би можда и бпло људи, који би моглн жпвети. Црква дакле православна бпла је сваг да нагаа заштптница, наша мајка, наша спасптељка она је својим млеком православним одојнла п однеговала нашу народност и одржала нас у крилу Срнства. Ето заслуга православне цркве за Срп ство, ето великих доброчинстава нама Србима дарованих, за која смо дакле заиста дужнн одавати јој најпскренију благодар ност, и увек са највећим усрђем славпти ју, хвалити и превазносити. А кад смо ми то дужпн најсвесрдније, најрадосније и најодушевљеније чинити, онда послушајмо глас отаца нашпх из гробова, глас сриске славне историје из времена Душанових, глас српскога народнога спасеља, који нас зове да се прпкупљамо у цркву своју српско-правовлавну у недељне и празничне дане, те да у

њој одајемо достојну благодарност за учињена нам велика доброчинства њена јер знајте — као што не можемо одрећи своју благодарност Богу као створптељу своме, тако не можемо одрећп своју благодарност нп цркви својој православној, која нам је млеком својим православним одојила и однеговала иашу српску народност и одржала нас до дапас као Србе. Дакле видите, црква наша српска треба да нам буде наша највећа светиња, њу треба свагда чистпм срцем, чистом душом, чистим осећајем, чистим устима, чистим језиком да славнмо, ако хоћемо да будемо спиовп св. Саве, великога Немање, родољубивога кнеза Лазара и дичнога Мнлоша Обилнћа. Дакле примимо дух свети и исцелимо се, јер је наша црква део оне старе цркве, цркве свију времена источне цркве Христове, која је саздана на основи апостола и пророка, којој је темељни камен сам Христос која је „стуб и утврђење истнне" и којој је обећао Господ, да јој врата адова неће одолетп. Дакле и наша српска црква као део истините и неногрешиве цркве Христове, трајаће док је неба п на њему сунца докје земље и на њојзи људп, а по овоме она, као што нам је спасавала претке наше, спасти ће нам и унуке наше! — Дај Боже!

ОКОЛНОСТИ ЦРКВЕ И ПОТРЕБЕ ОНОГ БРЕМЕНА КАД ЈЕ АПОСТОЛ ПАВАО СВОЈУ АПОСТОЛСКУ СЛУЖБУ ВРШИО И СВОЈЕ ПОСЛАНИЦЕ ПИСАО.

(Наставак.)

Ј>ако се то могло догодити?

Сам је Исус Христос својим учењем и делима установпо и ноставио такав ред у цркви својој, да и незнабошци могу стуиати у цркву, ако верују, а сам избрани народ може се одбити за своју неверу и протнвљење. Али при открићу и остварењу таквога реда преко је нужно било протумачити како у опште тајну Христову, тако и особено тајну призвања незнабожаца, — протумачити тако, да сви нојме, да у Христовој цркви ни Јудеј ни незнабожац нема

првенства, и да с тога нови ред никако не протпвуречи нпти стоји у онреци са старозаветним божанственнм установама. Ваљало је тајну Христову тако открити, како би и сами ново-обраћенн незнабошци ступили у посед за њих до сада страног обећаног блага као законог наследства а верујући Јудеји видели у њима своју браћу,децу Аврамову по духу, не устручавајућп се презрене браће и рођака по телу т. ј. осталих Јудеја, Без таквог тумачења тајне Христове, а нарочпто тајне призвања незнабожаца, ново би уређење