Srpski sion

С тр . 344.

СРПСКИ СИОН."

Бр. 22.

све оно што би улични призори покваре ног Рима моглн обесветити на икони. Тај затвор учињен је са цитатом у рукама св Кузмана: „К олацпј ЈА нсц-клдДте, мрокл/КЕ11НК1.Л 0>ЧИ1|ЈЛИТЕ, Л1ЕрТКК1А НОСКрЕШЛНТЕ. Г, кск1 нзгонаите, т$не прТлстЕ, т $ не длдитЕ." Дамјан са крстом у руци показује ону моћ, којом је срушен незнабошкн бог и сјај охолог Рима Као врачеви држе у рукама разновр сне лекове а као световни људи обученп су у тако звани хитон и пеилон, у горњу и доњу хаљину, којом су се тада Грци служили. Вештина сликарева огледа се у овој икони у томе, што нам је дао нредмет од мање важности са такпм интересом, да величина Кузмана и Дамјана блиста уноред са другим угодницима Божијпм и ревноснпм поборннцима хришћанства. 2. Св Василије релики и св. Григорије богослов Да би и три велика јерарха били застунљени, морали су бити одељени тако, да су Василије и Григорије смештени над левим малим дверима а св. Јован Златоуст биће над столом владичанским. Икоиа св. Василија и Григорија представља нам доба, када је већ хрпшћанство победу учинило. Пред величанственом базиликом, на којој трепти крст, стоје у пуном ориату (са Фелоном) два јерарха. Св. Василије у пуној снази мушкој држи Јеванђеље, лице му исказује достојанственост и енергију, он је оличена нредстава енергичног поборника против Аријеве јереси, строгог законодавца чина мо нашког, У св. Григорију нредставио нам је сликар архијереја са крстом у руци, који са благим погледом, пуним саучешћа према свима беднима, прпдобија и осваја срца, да целивајући крст хиташ да пољубиш и руку, која са таком благошћу и милошћу позива верне под окриље часнога крста. Гледећи св. Григорија, кога је г. Предић насликао у облику најидеалније доброте и благости, сетих се предања, које нам говори, да је и мало и велико плакало за животом Григорија богослова, патријарха цариградског. Да бн сликар истакао најважнији рад тих

светптеља у рукама им је реч о догмату св. Тројице. Икона је ова обпчна. али је тим више клрактеристичнија, тпто је слпкар типом светнтеља јаоно обележио живот и рад два велнка јерарха. 3. Крштеве Христа Спаситеља. Иза сребрних таласа реке Јордана види се предео Галилејски од којег дође Христос Јовану да се крсти. На Јордану кад ирирода обасјава. благом светлошћу све у домашају свом, у Јордану стоји Христос погнуте главе. и скрштених руку преко голих прспју, озареп са неба од св духа у виду голубињем необичном светлошћу, која продире благу светлост. Као у иеком присенку у мрком оделу од длаке камилине стојп Јован крај Исуса и десном га је руком прелио а левом држи крст, којн тек што се није промолио пза натписа: „лз% КрН|1Л10 В0Д010 : ПОСрЕД-ћ ЖЕ вл'сх СТ0НТ7,, 6Г0ЖЕ кн не к-кстЕ." За Христом је заступник небесних сила, анђео са убрусом, кога је призор тим чаробнији п тајанственији, што га ирати зелепило кедровог дрвета, које око прамамљује на недогледан глед. На обали Јорданској ирострло се шаренило биља разноврсног, међ ко.јим лежи у плавој боји горња хаљина Спаситељева. Штета што је икона према дужини узана, те није могао и народ бпти заступљен, према коме се и односе речи Јована Крститеља. Слика је изведена по употреби данашњег начина, а са колоритске вештине пуна је идеала, који те заносн леиим православљем а усхићава Богојављенским нам даном. По свој прилпци да ће пасти у очи анђео са убрусом, што се на нашим иконама у нашим пределима до сад слабо виђало. Мотив је тај грчког сликарства и г. Предић је врло добро урадио, што је тај мотив узео, јер је тиме баш дао већи еФект чину небесном. При свакој небесној појави анђео је заступљен, па кад је при рођењу и васкрсу, то је онда оправдано, да и при 1фштењу буде. Кад ове редове ппшем, дошао ми је у руке 19 тп број „Српеког Сиона" и ја сам