Srpski sion

С тр . 396.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 25.

јшчпни потпоре коју жели да — после смрти му — његова удовнца, односно снрочад ужпва Ако се хоће, може се додатп на то и некп °/ 0 ирема илати. коју нсто лице ужива, но ми од наше стране то не бпсмо чинили Да горњу одредбу разјаснимо примером: Свештено лнце Н. Н. желп, да његова удотшца односно сирочад носле његове смрти ужива годншњу нотпору у износу од 200 ф ., рецимо, да је то најмања нотнора. Према томе бп то свегатено лице имало уилаћивати у иен зиони фонд сваке годпне но 10°/ 0 20 Фор.. по 12°/ 0 24 Фор. а. вр. За случај да ово лика уплата не би била довољна, могло бп се уплаћивати и 15°/ 0 , дакле би Н. Н. илаћао 30 Фор. годгинње. Прво питање, што овде ставити и на које оговарати ваља, јесте то: Вн ли пен

зиоип фонд крај овако смањене годпшње уплате живетн и делати могао ? Би ли о на свота, коју свеиггенство годшпње у пензиони фонд уплати, бнла довољпа, да се из ње нотпоре свештеничким удовнцама и сирочадима издавати могу? На ово иитање тачно одговорити иије могуће, Па и приближно — без нужнпх података — не само да је тешко, иего такође немогуће. Наг.ађати пак — нисмо ради. Инак ћемо толпко навести, да бн — према чињеној пробп — у најгорем случају у пензиони фонд утпцало сваке године преко по друге десетине хиљада. а у иоле новољиијем случају и нреко две десетине хиљада. Разуме се да би оволика свота билга довољна само онда, када би се она сама — узета као интерес —

а не тек ннтерес од ње на потиоре трошнла. (Наетавиће се.)

Б Е Л 2 Ш К 2.

приврженошћу одана славним претцима Вашег

(Поздрав ВБеговом Велитанству од стране ; Аностолског Величанства као што је и данас

свештенства горао-карковачке епархије на Риједи) На Рлјеци (т. ј. у Фијуми), куда је Ње1 'ово Величанство цар и краљ Фрања Јослф I. отишао 11. (23.) јуна, да нрисуствује маневру наше Флоте, ноздравио га је на челу денутације срнског иравославног свештенства г. прошосгшђео Ллпшои Телечки као мандатар горњо-карловачке епархије овим речима: „Ваше царско и краљевско апостолско Величанство ! Као мандатар нашег врховног црквеног пасгира, мчтронолита и патријарха срнског слободан сам у име целог клира карловачке дијецезе Вашем Величанству најсмерније се поклонити у овом граду, који је Ваше Величанство усрећило својом превишњом носетом Са дубоким страхопоштовањем поздрављам Ваше Величанство у име митронолита и натријарха српског, у име верно оданог евештенства ове дијецезе, које се сваке службе божије с највећом побожношћу молп за здравље и добро Вашег Величанства и превишњег владајућег дома Поздрављам са дубоким страхоаоштовањем В. Величанство и у име српског народа ове епиекопије, која је вазда од векова била непоколебивом верношћу и

одана В Величанству, а ја се надам, да ће те осећаје п на даље сачувати. С најдубљом ноданичком оданошћу молим Ваше Величансгво, да иремилостиво изволи нримити ове хомагијалне изјаве нагае оданости и привржености. Вог сачувао, Бог штитио Ваше Величанслво још небројене године на срећу наше миле домовине а на славу и понос верннх поданика !" На тај поздрав одговорило је Његово Величансгво наш краљ овако: „Са задовољством примам израз ваше верне нривржености као и жеље, које Ви с Вашим вернима за мене шиљете небу. Осведочен о искрености ових речи захваљујем Вам и уверавам Вас о мојој милости и наклоности." (Нов консисторијски бележник.) Како јавл.ају из Темишвара, иоставио је висопреосвећени еиископ вршачки и администратор еиархије темигаварске г. Нектарије Димитријевић за консисторијског бележника и свога секретара г. Тпјру Видицког, свргаеног иравника, родом из Батоње. (Прелаз у православље ) Читамо у иетроградском „Свјету" : „Тридесет хиљада амери-