Srpski sion

С тр . 782.

„СРПСКИ СИОТГ."

Б р . 48.

ског блаженоиочившег Сг^Фана Авакумића иод 3. октобром 1807. год. именован намесником протопрезвитерата вел. кикиндскога. Седам година ио томе 9. Фебруара 1814. год умре овај ревносни слуга божији и би сахрањен од тадањега санароха свога, СтеФана Веселиновића, како је у протоколу умрлих забележено „во гробие обш,е", докле се за овога СтеФана Веселиновића који је умрво 12. децембра 1832 год. вели у протоколу умрлих, да је сахрањен „ванЂ церкве сђ десне стране невнице". Иза нокојног ион Стеве остаде двоје мушке деце: Ј осиф и Јаков од којих је нрви као што већ сноменусмо родитељ драгог нам нокојника, чије име горе с' тугом написасмо. Покојнпк је у месту рођења изучио основне школе, те га за тим родитељи иогпљу у немачко место ХацФелд, где је слушао две године немачке основне школе, па спремив се тако довољно за гимназију оде у Сегедин, где започне а у Ср. Карловцима довршн гимназијске науке Родитељи су му ради били, да им син свештеником постане, као што му је и деда био — јер отац му Ј осиф беше трговац — ге дадоше ЈеФту свога у богословију. Свршив богословију дође кући, где је одмах цостављен за учитеља. Као такав ожени се год 1828. Анастасијом плем. Емануел, с' којом је у сретном браку проживио до год 1886., кад покојница мораде оставитн свога доброга поп ЈеФту а отићи Вогу на исгину. На св. Јована год. 1830. би нроизведен од блаженоночившег епископа Путника за ђакона, те је ђаконисао у своме месту до год., 1^31. кад би руконоложен за ирезвигера и присганљен за личнога качелана тадањем пароху куманском Ва силију Николићу. Кратко је време код овога капеланом био, кад постављен буде за иароха у срн. Арадац. Срце га је вукло у »воје родно место, те га видимо 28. окгобра 1835. и опет у Кумани као каиелана уз парохе гадање Аганасија Веселиновића и Василија Николића. По смр ти Василија Николића посгане он прави парох кумански, на што му је и синђелија издата нод 30. декембром 1842. од блаженопочившег Пантелејимона Живковића „еиископа темишвареког, вел бечкеречког, вел. кикиндског, линовског и панчевачкога," у коме је својству све досмрги св"је ревно и савесно деиао уживајући ошпте поверење, љубав и оданост пастве своје и благо наклоност својих претпостављених власти. Од ликован је био црвеним појасем од бпвптег епи-

скопа нашег а садањег св патријарха Георгија. Тих и благ по нарави није се истицао нигде, нити је тражио снољне славе и блеска, но је ревно делајући у месту своме, у парохији својој налазио душевне насладе и задовољства. Са благе питоме и снисходљиве нарави своје био је покојник обљубљен у г иастви својој, код другова својих, код свакога који је с' њиме у додир долазио, с њиме опћчо. А да је и од сабраће своје свештеника у свој околици поштован био, јасан је доказ онај број свештеника, што дођоше да сироведу мртво тело свога најстаријег брата гробу хладну. Стекло их се наиме три проте, осам свешгеника-пароха са два ђакона, те чинодејствовањем својим увеличаше тужну свечаност ову. Народа беше дупком пуна црква, многи и не добише места, већ у порти одстојаше онело, топло се молећи Богу за душу доброг им старине ноп-Јевте. У цркви се опростио од иокојника у красно изведеној речи окружни ирота Ђорђе ВлаховиЛ Познатом својом речитошћу умео је утицати на срца присутних те и -1 је сузе у оку измамнти знао. Покојник јј то и заслужио, заслужио је да од свију оилакан буде. А у име општине ове изговорио је сходчу и добро изведену реч на гро бу овдашњи учитељ г. Душан МирковиЛ. На завршетку овога тужнога нриказа оста.је ми још, да тонлу молитву Вогу унравим, да би иоштену душу поп-Јевтину наградио вечним блаженствзм, да ју нрими у „мЉста с^тла", где сви праведни дуси почивају ; остаје ми јоит да ти последње с' богом речем. Зб<том, добри деда! Лака ти црна земља, часна старино ! Вечан ти спомен ! 'У Кумани 23. новембра 1891. От. А. М свештеник. ПОРУКЕ УРЕДН2ШТВА. — Пречасном г. Д<мјану Доброти. иротоиресвишвру Скрадипском у Ђратишковцима, у Далмацији. — „Неколико ријечи" иоводом члчнка : „Нелојалан и несолидан иосао и (у 29. броју овога листа), које достависте у препису и потиисасте Ви у и\*е 14-торице што прота, ште иротопресвитерских намесника, консист чланова и проФесора бо( ословије., — не можемо штампа ги, и то из разлога т "га, што ми сматрамо ту ствар изравнаном и завршеном после изјаве високонреосвећеног госнодина епископа Никоди