Srpski sion

Г>г. 2.

„СР ПСКН СИОН."

С тр. 21

ирестола Његовога; благодарим Му свол (•п;11'ом својом, јер у Њему је извор овој! Благодарим милостивом Господару и 1 фмл.у нашему Францу ЈосиФу I., који је на благохотшг високн предлог уставне Своје кр. владе благоизволио најмилостивије одобрити и потврдити по светом сииоду нашем обављенн избор мој :;а епископа цркве православне, српске. Благодарим светОм Синоду, Богом иаабраним архипастирима и оцима, а на челу им добром оцу велике обител>и с])пске наше цркве православне, 1Б. Светости Господииу Георгију, који снисходећи немоћима мојим, милостиво позваше и и])имише смијерност моју у високи, свети збор свој. Благодарим л.убави Баше Светости п иреосвештене б]>аће моје, којом данас призвасте и низведосте Духа светога благодат на мене немоћнога, врлштама хришћаиским оскуднога. Благоди])им .... и — „примам" рекох ја. Мо како да нрикажем душе моје расноложење у тај час? Којпма ријечимада изразим т])завицу и тјеекобу, ст]>ах н борбу у усколебаие душе моје расположеЈву непознатом? II како да не клонем, како да се одржим нод теретом великога искушеља тог? Како Но знам ја, да добри Бог ие да нск В ситиса паче еж« /иожета човјек понести. (Кор. 10, 13) Подиже и разведри душу моју утјешни с неба глас: не воиса , азх ео есл1ћ сх товок! (Ис. 41, 10), дов/Љтх ти виагодатћ < ноа ; сила во л1оа вк НЕл»офи совЈршаетсА (2. Кор. 12, 8—9); и у души мојој уеталасаној настаде мир, и ја иримих и нил»а/нч во прекн ])ет;ох, јер се створило у мене увјереље тврдо, да се Духу светом изволило тако Духу св., који, ио ријечима св. писма, сам поставл/мтх ншсконкг (Дћип. 20, 28) Но п сада, када је иестало оне страшне трзавице и тјеекобе, грднога страха и борбе У души мојој и када је Духа светога блабодат молитвама светих отаца измољена, на немоћиу главу моју низведепа осјећа душа моја немир неки, зебе и стреии од I номисли иа велике дужноети, големе тешкоће и грдну одговорност архијсрејеке службе с једне, а мале сиособности, велику немоћ и елабост незнатности моје с друге стране. Како је дивна, узвишена, недоеежна

слика "еван1)елскога а])Хијереја, ироиндшагш нЕКЕса (Јевр. 4, 14), а како је грдна немоћ човјечја; да се вине и приближи узору том! Па инак св. писмо нозива нрвосвештеника хришћанскога, да се унодоби том вјечном архијереју — у свему: да к!>де гцнпедоБшх, Н13ХЛ0ЕИВХ, кезх скв(р1ш, ачбченж & Гјикишикх (Јевр. 7, 26), даје пример свима и СВаКОМ и ,јс/10б0л1х и житплгл лк>ков'|'к>, д8\*олгл. в Н јј ) ок ), чистоток" (1. Тим. 4, 12), да је, како црква учи, „нравило В"крк1, швразх кротости, воздсра;анЈА оучнтелк," да уједшш у лнцу свом и Мојсијеву кротост и Илијину ревност, Нетрово исповједање, Јованово богословље и Павлово самоодречење Но кх сил1х кто доволенх (2. Кор. 2, 16). Гдје је у мене та дивска снага морална, да будем солх зел 1 ли и св г ктх лира (Мат. 5,13 н 14), да будем архијереј подобан архијереју великом, процидшел|15 нЕЕеса.... Ето, та мисао смућује душу моју и иотреса цијело биће моје казујући ми како сам немоћан еам, како .сам изгубљен без номоћи старије, цскуснвде браће своје. С тога се и обраћам Бами, свети оци, Богом научепн тајници Божје благодати: помозите иемоћи мојој, упутнте незнање моје, како да сачувам 'залог н иснуним обећање Богу и Бами данас дано .... нокажите и .иоучггге ме, како подокаетх в& дол\8 еожјк житн н — оучити јер нз Ваших свештених руку примио самјанесамо дар и благодат архијерејетва, него и право идужност службе еписконске. А како да се не сјетим ири том оне мудре зановиједи апостолове : вни/иаите сев^к и всел!б стад^, вх нелнке васх склткн! постави епископм, пасти церковк Господа и Бога нзже стАжа кровјно своек (Дћан. 20. 28), II у тој заповиједи изражене мисли о драгоцјеном нредмету и високој цијели службе те, која п ако у евцјету и зарад свијета обавља (•(>, није од овога свијета. Како да ие оејетим сву тежину елужбе те, када знам н познам ередетва, која служе крајњој еврси њеиој, а промјерим спољашњу величпну и јакост о])ужја, којим војује вјечни пакоеник добра иа живу цркву на])Ода мога. Како да се не задршће душа моја, кад иомпслим, да лн ће мој глас, ироиовиједајући неиромјенљиву, вјечну истнну Божју, битн толико енажан и моћаи, да нродре