Srpski sion

1)1'. 6.

н(1!!тко()7. ммллпти. ^ асемзнову: естт. же кћ «(>осдднм-км. пл ош.уш1 клпт.лн шгсе пл(»шјдст!. Вноеада идтћ 11()11тко()Т> НМА.111ТН. ^ маринском: естт. жс кт. с()смт.\т. пд ок!,ун кл.нкдн т.же ндршјддтт. сд скренскт.1 Кнте^дд. Ј НИКОЉС-КОМ: естк <ке кт. сроуедднммлт. нд оккук ! коупндн, т.;кс нд(»н1|детк ес скрснскм Интс/.дд. с. и()нтко()1. нмоуштн. ^ јеванђелију штамнаном у Мркипшој цркви 1562 год.: Сстт. ;кс кк јС()ОСОД1МТ.\|, 11Д ШКУ1Н коунт.дн 1Д!КС ГД1СТСС скрснсшн Кн^е^дд, нстк п(штко|>1. нмтлнтн. Сви ти стари споменици из старословенске и српскословенске књижевности слажу се са црквенословенским јеванђелијем штампаним 1755 год. IГитање је сад: Откуда те разлике у словенском преводу. Сваки ће помислити да има каквих варијаната грчкога текста, са којих потичу ове разлике. Али ТшсћепЛоП не казује нам за ово место никаква варијанта, којем би нага словенски нревод одговарао. А такође и Митрополит Михаило у својим тумачељима јеванђелија (Мосгжа 1874) ћути о овом. Он је узео у својој КН.ИЗИ црквенословенски нревод са скчал к&ггклк, али то место преводи на руски са оригипала: бстг. ;ке вт. 1ерусалимћ у окечки\-'А р.орот'7. купалвин. Па и сви остали н])еводи живих словенских језика држе. се матице г])чке пе обзирући се на старословенскн и црквенословенски иревод. II сам се Вук није држао црквенословеиекога нревода преведавши то место овако: У Јерусалиму пак код Овчијех врата има бања,

која се зове на Јеврејски Витезда, и око ње нет нокривенијех тријемова. Откуда би дакле могло потећи старословеиско цд оккун Кл.пг.дн н црквенословенеко на овчеи к8п г кли? Ја мислим да је ово нотекло из нетачнога разумеваља матице грчке. У матици стоји: Е7Г' тђ -со^-г/.Т, хоХицРтјд-рх, а то ће рећи г~> 41 ~рс>№~'■*?/ ■/.0Л'Ј 1 и 1 8г / 1>ра, што значи КОД о в ч ј и х в р а т а б а љ а. Преводилац старословенеки и црквенословенски схватио је као да је у грчком: ета тгј лрсрхпху у.оХоџргј&рх ПОМИСЛИВП1И 110 СВОЈ ПрИЛИЦН Да је у 7.0ХшрЏр* - - потппсано случајно изоставл.ено. Ја дакле мислпм, да је тако могао ностати нетачни нревод словенски нд оккун кл.пгдн, на овчен кВп^кли. А окчал к8и"клк нотекла је доцније у Русији из потребе да се реченици тој да иотпуна мисао, јер реченица бстк ;ке вх 1ер8са/1И/ИК1)(х на окчеи кКп^кли, гаже глаголп сА евреиски Кидсзда, патк пцнтви>()х ил18||1и , нитн има у првом делу еубјекта нити се зна за што је иоследњи део иатк иритв^џра ил48фи иривезан. Тим је пак, пошто је иа овчеи к^и-кли замењепо изразом овчаА кбиФлк, ностала реченица тачна, јер у нрвом делу има сад свој субјекат, а последљи део патк притви^х 1ш81)1 н зна се да је привезан за овчаА к8п'клк. Мнслнм дакле да су ти словенски варијанти ностали овим начином, који сам сад разложио. Карловци. Јован ЖпвановиК.

Ж И € Т А К.

1111111» — (Његова Светост преузв. г. Патријарх Српеки Георгије) отпутовао је у петак 7. (19.) ФеГ»руара у Вудпмпешту, да прнсуетвује прп евечапом отварању земал.еког еабора. Његова Светоет цробавиће у преетоннди 8—10 дапа. — (Преоевећени г. Епископ темишварски Никанор) пре одлаока свога у евоју епархију елу;т;ио је 30. јаиуара о. г. у маиастнру Беочииу архијсрејску лнтургију, на ко.јој је јерођакона манастира Раковца, Корнилија Зубовића, ])укои(1.то;|;но за преевитера, а свршеног богослова, Т и м о т и ј а Д ими т р и ј е г, и ћ а, који је

од консисторије бачке закључен за капелана еуботичког, рукоположио је том приликом г, Епнскоп за ђакона. — Сутра дан 81. јануара о. г. иредао је преоев. г. Еннскоп Ннканор управу манастира Беочина у руке новопостављеном архимандриту бсочинеком, виеокопреч. г. П л а т о н у Т е л е ч к о м, уз званично посредовање патр. синђе.та преч. г. Германа Опачића. По предаји манастирске уираве новоме наетојатељу, г. Еинекоп Никанор ее ердачно опроетно и растао од братства манаетира Беочина, у коме је задовољно живео н за еам маиастир за кратку годину дана врло много нривредио.