Srpski sion

С тр . 342.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 21.

СА СВЕШТЕНИЧКИХ ЗБОРОВА.

I. Исповед и збор свештенетва Протопресвитерата Вуковарскога. .кружни нротопресвитер протоиресвитерата вуковарскога сазвао је за дан 7. маја о. г. своје подручно свештенство на „свештеничку исповед" у Вуковар. Тога дана и околно, а и оно најудаљеније свештенство порано се а и удоста великом броју сакупило у Вуковару. Беше свега 22 свештеника. По дојакошњем обичају најпре су у тамошњој парохијалиој цркви обављени часови, а после обављенпх часова свештенство се исповедило. Исповед је почела а и свршила се порано а то због тога, да би свештенство још тога дана могло одржати н свој збор, као што га. је и одржало. Та зар се и могло ово свештенетво одмах после свршене исповеди кући повратити а збора свога неодржати ? Зар је то могло учинити ово свештенство, које се управо прво из сна иреиуло, те одавна већ уобичајило са исповешћу својом и свештенички збор одрзкати; евештенство, које је — с правом рећи — свакогодишњим држањсм збора прво агију дало за свештеничко удружење; зар је оно еада могло остати скрштених руку и ништа не порадити, сада, кад су се давнашње жеље његове остваривати ночеле; сада, кад је мисао о свештеничком удружењу сазревати почела?! И да није од свега свештенства подигнут глас ове године за удружење, и да није г. протопресвитер наш одоз: позван, да збор овај одржи, евештенство би о и само сада као и дојако збор свој одржало! Но кад је свештенство још п својом предпостављеном духовном облашћу позвано, да збор у сврху остварења и оживотворења свештеничког удружења одржи, то је оно сугубом вољом и ра дошћу на овогодишњи збор свој похитало. Па ево шта је доконано на нашем збору! Г. Протопресвитер Лазар Поповић заузевши као председник збора своје председничко место, добродошлицом ноздрави браћу свештенике, те лепом, срдачном и искреном речју отвори збор. У свом том говору известио је он уједно свенгтенство о смрти иеторице у овој години упокојене браће свештеника из овога протопресвитерата п то: Павла Бојића, пароха. белобрдског, Велимира Петровића, пароха Маркушичког, Лазара Црнобарића, пароха Лазанскога, Петра Бу-

! лића, нароха Боровскога, п Бранка Познановића, пароха Негославачког, те изјави своје дубоко сажаљење за њима. Свсштенство устајањем и утешном речју: „вечна им намет" даде такођер израза сажаљења за унокојеном браћом својом. Прва реч, која је по том говору нз уста г. протопресвитера на том нашем збору пала, односила се на свештенпчко удружење. 0 потреби као и о користи овог удружења доста је дуго а и са усхићењем г. протопресвитер говорио. Потребу таквог удружења, рече он, одавно је већ увидио и истакнуо понеки свештеник, а да ће оно — особито у данашњим приликама — бити од замашне користи и по цркву и по народ и по евештенство, увидило је то не само цело свсштснство наше, него и сам епископат наш са св. Патријархом нашим на чслу — увидила је дакле цела јерархија наша. Препоручивши так.о свештенству удружење, позове г. протопресвитер перовођу, да прочпта високи одпис пречасне консисторнје односећи се на ствар свештеиичког удружења. Позив тога одписа беше својски иригрљен и прихваћен п одмах свештенство у смислу истога изабере од присутних два члана, који ће овај протопресвитерат имати званично заетупати иа општем збору свештеничком. За такве буду једногласно изабрани паросн: белобрдски Михајнло ВеАендерић и вуковарски Илија Перкаћанеки. По обављеном избору заступиика читао је поровођа по жељи свију свештеннка „Нацрт правила за свештеничко удружење". Овај нацрт ,с малим изменама и допунама беше у целости усвојен. Надаље, свештенство овог нротопресвитерата одушевљено тиме, што се св. иатријарх Георгије живо интересује за остварење свештеничког удружења и за то, што је св. Патријарх са Св. Синодом заједно и Свој протекторат удружењу понудио, а руковођено својом синовњом љубав.љу и оданошћу према Њему и као нрема врховној ноглавици цркве своје и као према дијецезану своме, једногласно и једнодушно закључи, да ее са збора овог а у име свега свештенства овог протопресвитерата. св. патријарху Г еоргију ношаље и з ј а в а благодарност и. Изјава та беше одмах још на збору стилизована, леио написана и од свију ирисутних нот-