Srpski sion

Б р . 23,

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 369.

нека који брат из Угарске наведе важећа данас у том погледу наређења, а осим тога, ако има још каквих других, која важе за Угарску, а нису паведена овде, ночем не важе и за Троједницу. А тако исто, ако је ком брату познато још које наређење, било црквено, било државно, које данас важи и за Троједницу, а ја га нисам навео, или сам иешто погрешно навео, нека и то у овом листу обелодане, јер само ћемо тако н тим начином доћи до тачне „наставе свештеиству при благослову бракова", која нам је настава заиста нужна. И кад једном и до ње дођемо, а то треба да буде што пре, тада ће нам моћи наше Консисторије, опако исто загрмити, као што је загрмио митронолит Торђевић у поменутом своме „пачину бракосочетанија" од 1772. г.: „Занеже ашче в будушчеје постигнетсе или нротопоп, илн парохијални свјашченик, једин од нредпоменутих (9) пунктов несохранив, необдержив, но преступив и противно что сотворив, такови да вјест, јако суд примити имат без милости, и не парохије само на вјек лишити се, но јешче кромје того, и иначе жесточае наказан и со всјем свјашченства совлечен, и в мирски чпн нредан бити." Пуштајући у јавност ову своју „наставу", коју сам саставно из циркуларних протокола, црквеног нрава и државних- и земаљских закона, радоваћу се, ако сам ком брату свештенику учинио њом какву услугу, и ако сам кога научио нечему, што није знао, а некога иотсетио на нешто, што је заборавио. Ево саме „Наставе свештенству при благослову бракова": I. 0 брачиол испигу. §. 1. Брачни је исиит установљен од цркве за то, да надлежан свештеник, који има да обави брак извесним лицима, сазна било од њих самих, било од њихових родител.а односно тутора, или сведока, који су с н.има дошли свештенику, да буду сведоци њиховог испита : да л' су они вољни стунити у брак, и да на то иису ни од кога натерани; да не стоје у сродству, иу опште да не постоје какве сметње ил пре-

поне, због којих по постојећим црквенодржавним закошша и проннсима, не могу у б])ак ступити никако, односно док се прво не отклоне, које се отклонити могу. §. 2. Брачни испит обавља свештеник невестин, и то ако је могуће нре подне, ил' бар за дана. 'Само у вапредним случајевима може се исиит обавити и у вече, но пе сувише доцкаи и носле вечере. Ако свештеник примети, да су родитељи женихови односно невестипи, или сведоци нијани, а још више, ако нримети, да је жених односно невеста пијана, нека ннкако у тај мах пе нредузима испит. §. 3. При брачном исииту морају бити осим жениха и иевесте, и њихових родитеља односно тутора, још иајмање два сведока. §. 4. Брачии испит се редовпо обавља у кући свештениковој односпо нарохијском звању, и за то се не плаћа свештенику иишта, а ако се обавља у кући невестиној, има му се платити 2 Фор. (§. 15. 1. Б. кр. рескрипта од 10. авг. 1868.) §. 5. Брачни иснит се обавља овако. Свештеник обучен у евоје свештепичке хаљине, не мећући на себе еиитрахиљ или Фелон, стави дошавшег му жениха с десне стране, а невесту с леве, те им у разумљивом говору објасии значај и важност хришћанског брака, у који намеравају да ступе, напоменувши им, да је брак усталовио сам Бог, ради умножења и васиитања рода човечјег; да у браку треба између мужа и жепе да влада љубав, мир, слога и оданост, те да једно другога искрено љуби и воли, и да никад и не помисле, а камо ли да учине нрељубу; да су сунружници дужни за цело време свога брачног живота једно другога елушати, поучавати, помагати тт пеговати, и то како док су здрави, тако и у време болести, како за време младости, тако и у старости; да су дужни иримећене и опажене мане м погрешке једно на другом и код другог, на леп начшт исправљати; да су дужни чувати се и избегавати свађу и тучеи.е ; да су дужни, ако им Бог норода даде, заједнички старати се, да децу однегују и васпитају у страху божјем и побожности, да никад пред децом не говоре, што би их