Srpski sion

С тр . 416.

„СРПСКИ СИОН."

ЈВ р . 25.

у Д. Нану на парохију. Ту је нровео кратко време, а за тим буде нремештен у Ланчуг за пароха, где је провео 31 годину дана. — Године 1883 буде једногласно за иароха Липовеког изабран, те је ту нровео 9 година, служећи светом олтару божјем. — Од данашњих свештеника он је био најстарији у протопресвитерату мохачком по годинама и по чину. Био је један од примерних свештеника. Оставио и за собом троје дјеце, и то једног свршеног учитеља, једну удату ћер, аједна је остала неудомљена. — Погреб је обављен 10. јуна пре нодне са светом литургијом. На погребу су уз много народа приеуствовала три свепггеника, и то г. г. Урош МарковиК мајишки, Стеван Михалџћ кишФалупски, и Јован Милић, шарочки. — Надгробно слово говорио је Стеван Михалџић, парох кишФалупски, опростнв са нокојником у име ожалошћене породице, општине као деце духовне, и свештенства, — Вечан му спомен! — (| Михаило Вујаклија) п а р о х К р с т и њски, у протопресвитерату будачком, власник златног крста са круном, преминуо је 4. (16.) јуна о. г. у Широкојријецп, у парохијалном стану, а сахрањен је 6. (18.) јуна о. г. Покојник се родио 8. септ. 1843. у Обљају, више Глцне, од ратарских родитеља. Свршив 1866 богословију у Плашком рукоположен је за свештеника21. нов. 1867. блаженопочившим епископом Лукијаном Ннколајевићем и додијељен бијаше за личног капелана иокојном резигн. нроти и пароху коларићком, Петру Вучковићу, ђе је остао до 1873., кад је премјештен за протопр. капелана у Топуско. Год. 1876 добије адмннистрацију парохије крстпњске на четврти дио пар. плаће, и ту је 1877 изабран и потврђен био за пароха. Покојник је црквеном нјенију и правилу био оеобито вјешт, а крај тога имао је лијеп, висок, умиљат и звонак глас, те га је милина била слушати појати и свештенодјејствовати. Год. 1881. одликован је био златним крстом са круном — рад' чега си је завист многих задобио... Супругу је изгубио пре Г 1 / а годину истом кад је добио неизљечиву болест у стомаку, те од то доба није могао тачно и ревно вршити своје свештеничке дужности као прво. Тражио је личног капелана због своје болести, но то му нико није вјеровао код његовог иначе крепког тјелесног састава, него. га оптужише код иредпостављене власти — па је пред смрт своју ри-

јешен био парохијске службе! Оставља иза себе јединца еина — Петра, свештеника на Бухачи. Погреб његов био је величанствен. У парохијалној пркви дупком нуној околне интелигенцнје, школске младежи, родбине и парохијана опојаше његове земне остатке 4 свештеника: Парох нерјасички Милутин Шарац, нарох клокочки Мојо Мајсторовић, капелани Симо Јаковић и Драгутин Шарац. У цркви при крају опијела опростио се с њим у кратком говору парох перјасички, а. на гробу говорио је парох клокочки, — истакнувши покојникове врлине као свештеника и вриједног учитеља стада свога. У знак поштовања његова у народу — иснратило га је мноштво народа до хладног гроба. Покој му души, и лака му црна земља била! " ' 2.

0 Г А А С И. СТЕЧАЈ. 7 7, 1_з Усљед велеуваженог налога сл. Епарх. школског одбора у Н. Саду бр. 26/5 из седнице одржане дана 26. Фебруара 1892. — школски одбор срп. правосл. цркв. школ. општине у Мартоношу из своје редовне седнице одржане дана 11. јуна 1892 год. овим расписује стечај за учитељицу на овоместној женекој четвороразредној школи. Годишња је плата учитељици : 210 Фор. у готовом новцу, коју месечно прима у напред. 16 ланаца ораће -земље по 2200Ц 0 , на коју онштина порез и еквиваленат плаћа. 70 Фор. награде за станарину годишње. 36 Фор. у име 2°. тврдих дрва. 30 Фор. у име 300 снопова трске. Ово напред означено нрима из мест. иолитичне благајне. 40 Фор. у име држања повторне школе, што прима у два пут из црквене благајне. Дужности учитељице: Изабрана учитељица дужна је, све, на основу школског наставног плана одређене иредмете деци нредавати и приљежио с децом св. богослужења иохађати. Оспособљене учитељице, које желе ово место заузети, дужне су. поред молбенице поднети сведочанство о учитељичкој епособности као и о епособности нредавања на мађарском језику потребннх предмета. Молбенице са биљеговином и потребним сведоџбама шаљу се па председништво школског одбора у Мартоношу. Гок овог стечаја траје до Преображења о. г. У Мартоношу 15. јуна 1892 год. Тоша Петаковић, Влајко Еремић, перовођа пгкол* одбора. председник шк. одбора.