Srpski sion

Бр. 28.

катедре. Он им разјашњаваше св. Писмо с оним живим одушевљењем и с оним богатством слика и алегорија, које се врло допадаху источним народима; а правила нравствености излагао је говорнички, не заостајући у томе ни корака иза древних оратора Атине. Он је устајао против порока, који владаху у Антиохији, описивао разњежени живот богаташа, њихове дворове од кедра и порфире, велике трошкове њихове на циркусе, раскошност госнођа виших слојева, које испуњавају улице сво-

јим свитама од евнуха и невољника, надутост ФилосоФа, који се шепурише у својим мантијама, с дугом брадом и штапом, по великим дрворедима Антиохије. Слава о говорништву Златоустову распрострла се но цијелом Истоку; незнабонхке соФисте из далеких крајева долажаху да га чују ; његови дарови прибавише му побједу и донијеше снаге хришћанској вјери, која је још наилазила на препоне код њеких филосоФа и учењака грчких. (Наставиће се.)

ПОСТАНАК И ЗНАЧЕЊЕ У ЕВАНГЕЛИЈИМА И КЊИЗИ ДЕЛА АПОСТОЛ СКИХ ДОДАТОГ К ИМЕНУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА НАЗИВА „1М30Р6И" И „ШЗЛРАШНП." (Наставак.)

0^'лпоређујући с тим, да је Господ И. Христос године свог земногживота до ступања ујавну службу провео у Назарету, савремени му Галилејци назваше га ~НсХ.хргр/ос, а Јудејци — Хауорсаос. Обе речи долазе од једног граматичког облика, што и Назарет, са сједињењем к њој наставка имена лица, од чега у првом случају као облик инФинитива, тако и консолидовани наставак одговарају захтевима галилејске, а у другом —јудејске речи. Ка^сорамд долази од Нацор — Иа^сор, чему је додат наставак 4И н тим начином добило се Нацораи — КаСара: (уп. Аморај, назвање јевр. учитеља, тумача Мишне и Гемаре) а с грчким наставком о$ — Ха^оорамс (уи. ваббам?, Мат д-оиод, Аг$$?:.ос, 0оХ[Ј,аш$ п слич.). А Кл'СагЛј-/ос долази од облика Нецор — ХеСар, које одговара, као што смо горе рекли, јевр.-јудејском Нацор — Кацшр, са сједињењем наставка т, од куд је Нацран (уп. од нецах — нацхан, од серак — саркан, од сераб — сарбан). Услед оеобитости изговора у Фенич. речи наставка ау, Нацран или Нацаран чуло се као Xх^ар-у/. слично томе, као што је Наалау — као ВааХг;у, откуда је ВаХг;У, или ВааХаб-ау као Ђ/ходмд-гџ, откуд је Во)/,а{)тјУ Маттау као Маттгју (уп. и МиМап — МиНиев, 8а1тап — 8а1ат1П и слич.). Евангелисте Марко и Лука додали су ка ХаСаргр; наставак 05, и тако се добило Ха^арг;7ос. Упореди од МсуооХ, у галилејском МаубаХа, Ммуоси.ГјУОс (Мауба/.г ;7Г;), од Гебгр, у галил. Габара, Габарг;УО? и слич.

Тим начином галилејска реч КаСарг;70$ одгов&рала је јудејској Ха^(ора:.о;, као што галилејска МаубаАтјУос, јудејској МаубаХац но овом ее Марија Магдалина у јерусал. Евангелију назива Жагдалаитд (та наставак ж. р. с артиклом). Пошто су код Мт. II, 23; XXVI, 71; Мк. X, 47; Лук. XVIII, 37; Јов. XVIII, 5, 7; XIX, 19; Дел. ап. II, 22, III, 6; IV, 10; VI, 14; XXII, 8 и XXVI, 9 они, који су слушали или изговарали називање Господа И. Христа, били Јудејци, то је по овом употребљен облик Ха^сор0.10С, — ндзореи; а пошто се код Мк. I, 24; XIV, 67; XVI, 6; Лук. IV, 34 и XXIV, 19 они, који слушају, показују Галилејци, то се употребљава облик ХаСарг;7о; — нлЛЈр/Мшнк. Двојаки облик овог назива по последици огледа се и на називу Хришћана, којн се по овоме називају то Назорејцима, то Назарећанима. Али иошто су у Дел. Ап. они, којима се говори, Јудејци, то су они названи назорејцима ( тту уа^сораиоуј. По овом иак у јерусалимском Евангелију, чији је језик или индентичан, као што представља Ерицо, или је у сваком случају врло сличан с језиком Јудејаца из времена земног живота Господа И. Христа, употребљава се облик ндзораи или с артиклом иазораиа (али ие назраи и назраиа, као што вели Ерицо, јер код Мт. XXVI, 71 и Јов. XIX, 19 је вспрИо р1епа н назореиа) Али шта значи назив Ћа^аргро^ — назар/лнинх и Ка^сорасо? — назореи ?