Srpski sion

Бр. 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 489.

увиђа из извјештаја гимназијалних, као и из неуредне подјеле тијех књига. Погледајте еамо, гдје се предаје једнако! Да ли се по свим заводима, или разредима једне те исте књиге предају! Највећи хаос! Кад пређе који ђак из једног завода у други, он сасвим другу књигу из вјеронауке затече; или вели: то сам већ свршио; или: ту још нисао ии почео, ни чуо. — Од кога то зависи? Ко располаже у нас тијем распоредом? Ко даје импулс п наредбу, шта ће се у којој школи предавати? Ко контролира, шта се гдје и како се предаје и по којој књизи? Сад да прегледамо те књиге, ио којима предајемо нашим младићима вјеронаук, по гимназијама и реалкама, па да видимо, како су писане, како удешене, одговарају ли своме одређењу, бар оне, које су мени нознате, односно које се овдје у нас предају. I. Почећемо од оне пошљедње, од „Аиостола и Еванђеља" но еп. Платону уређене, још од 1856. г. Из ове књиге обично читају дјеца апостоле у цркви, и ђаци по њој читају св. Писмо у школама, уче словенски језик и превађају га на срнСки, вјежбају се у познавању црквенског језпка. Држиш читаоче, да мора та књига бити граматички беспогрјешна, кад се у школи уиотребљава ? — 0 камо те лијепе среће! Имамо је сада већ у два издања, од Браће Јовановића и Браће М. Попорића — знак, да је она најраспрострањенија књига наша школска. Она прва књижара издала је 1880. г. уз напомену: „Превод (!) на ново прегледан и исправљен." (А текст словенски ?) За тим је иста књижара ту књигу по ново тискала, са истом наноменом, и 1887. г. Исто је тако њу издала и књижара Браће М. Поновића 1885. г. са напоменом: „Текст исправљен (!) и превод на ново нрегледан и дотеран". Разлика је само та, да књига Поповићева садржи „више одабраних слика из С. Писма", и предговор, као мотивацију, зашто је издаје, и вели: „Књига је ова лепо примљена била, тако, да је мало за тим (после 1856. г.) и новог издања требало, и до данас се неколико пута и после тог нрештампавала". Даље признаје

издавач, да су ова потоња издања ове књиге „без сваког критичког књижевног надзора излазила", те да је „иоремећен у њој текст црквено-словенски", па и превод је у њој догеран према данашњем језику нашем итд. А Јовановићева књига нема никаквог предговора. Оној је цијена 80 новчића, а овој 75 н. Распоређен.е апостола и еванђелија једнако је у обе те књиге. Не знамо, који је то свештеник ирегледао и „исправио" текст црквено-словенски, и да ли је вјерно но његовој редакцији тако тискана — част и поштење сваком трудбенику. јер држимо да је са најбољом намјером на њој се трудио, — али морамо изјавити, да је текст словенски у обје књиге пун погрешака, особито што се правописа и нагласака тиче, а многе ријечи и немају нагласака, по којима се ријечи и разликују, јер им опи дају прави значајни облик, дакле и други смисао. Тако у објема има нпр. отроча, отец итд. тискано са № и са о, како кад. 1ис8сх ријеч нема ни једна од тијех књига нрави нагласак на 8, но на и. Не прави разлику између гажс и ^же, оно је једнииа женског, а ово множина средњег рода. Тако исто иже и иже; ннфмлгл и нифилгл, челон^ксл и чмич/ккл, нглор/кколгл и че/\ок'кким1х. Енклитика је скоро свадје погрешна. — А ко би све те иогрешке изређати могао! Да им је само видјети, како им сада та књига изгледа, кад сам је ја сву исправио! Оваке, каке су, не би се смјеле у школу увести, јер ђаци не само да се не користе њоме, но разувјеравају се у словничким правилима, кад њу читају. На штету су. Ја не бих знао рећи, која је од њих боља. Но иконе су врло красне у Попо; вићевој, да је милина погледати их. Сад питамо ми, ко води контролу и цеизуру званичну над тим књигама и смију ли се оне увести у наше школе, без синодалног одобрења и потврде? Је ли св. Синод делегирао одбор таких вјештака, који ће те књиге са каноничког гледишта опјењивати? или је сваком издавачу на вољу остављено, да може и емије како хоће текст прештампавати и пријевод му по својој вољи одређивати, па макар се како гријешило о смисао правог текста?!