Srpski sion

Стр. 524.

„СРЛСКИ СИОН."

В р . 31.

црква иема о том лредмету авторитативне деФипиције. Г. иисац љути се иа те моје речп и доказује — гаиа^о (1е1ес1мГ ! — са својпм збркама, да ту иема збрке! Новуцимо дакле па суд те богоелове заједно са г. писцем. Питање је овде: „шта је црква?" Кад се дакле запита: „шта је црква?" — онда зар иод тим питањем да се одговара и на питања: каква је вероисповест цркве? какво је лриопштење тајпама у цркви? ко управља прквом? итд. Зар то нису све засебна питања, која се, као и одговори им, могу истина свезати са питањем: „шта је црква?", па и с одговором на то питање, ал никако и никад не идентиФиковати с тим иитањем и одговором му? Кад се пак две разне ствари идентиФикују т. ј. проглашују за једпо п исто, шта излази отуда нужно т. ј. и без питања г. иисца? Зар не збрка? А ево г. писац замера ми то, што сам јанапптање: „шта је прква?" цитирао из Роберта Белармлна, ЈованаМелера п Франца Хетингера само оне речи, које су чист одговор на то питање, дакле из првог: „црква је скуп људи"; из другог: „црква је заједпица свих верних" ; а из трећег: „црква је видљиво царство Христово на земљи", те нисам цитнрао на нитање: „шта је црква?" и оне речи те тројице римских богослова, које нису одговор на питање: „шта је црква" ?, него на питања: „каква је вероисповест цркве"? „какво је приопи1тење тајнама у цркви" ? „ко управља прквом?" итд. Па за то, што и ја не упадам у ту збрку, вели г. писац, „да се ја неплеменито ругам његовој цркви", да сам „охол", „дрзак", „несавестан," на чак и „непоштен." Ово су заиста лепи разлози, ал не за уста једног хрпшћанског свештеника, за ког сам ја држао г. писца, него једног последњег сокачког простака, за ког га ја нисам држао. Но ако је он, судећи по тим лепим разлозима, ово друго а не оно прво, онда ја и сам увиђам, да немам право искати

од човека „резон" хршпћанског свештепика, јер сокачки простак зна само свој „резон." У осталом да ие држим, да г. нисац пије јуриста. те дакле ни да ие зна, каква је то увреда, неког п. пр. „неноштеним" пазвати, доскочио бих ја и у томе њему, и то тиме, што бих пустио г. иисца да то искија иред његовим, за такве ствари компетеитним загребачким судом. Дакле на иитање: „шта је црква" ? одговара Роберт Белармин: „црква је скуп .људи" ; Јовап Мелер: „црква је заједница свих верпих"; а Франц Хетингер: „црква је видљиво царство Христово па земљи". Ја сам рекао, да су та три одговора — збрка. Г. нисац пак љути се на то и жели протпвпо да докаже, хоће ту збрку да курира својом збрком, баш онако, као што здрави добијају од кинина грозницу, дочим ју болесни губе. На ту цел вели прво г. писац: „Расмотримо ли ове три деФиниције цркве (т. ј. те тројице богослова) паћи ћемо да се додуше речима непгго разликују." А гле ти г. нисца! А од куда то нризнање? Но ииак вели одмах за тим г. писац, да ту у битности „доиста" нема разлике, „јер ее у све три деФиниције налази псти родни појам, да је па пме црква друштво." Нико о том не спори, да те три речи „скуп," „заједница" и „царство" не означују друштво, али је тако исто беспорно, д а т е т р и р е ч и ј е д н а п р е м а д р у г о ј означују тако разнородна друш тв а, да се с те три речиникад н е д а ј е ј е д н о и з в е с н о д р у ш т в о означити, као што то та три римс к а б о г о с л о в а с црквомчине,јер ин ач е II асту п а ну жно о н о , ш т о с а м ј а ]) е к а о , а т о ј е з б р к а. На име: 1.) „скуп" је увек Фактично а никад не идејално друштво, јер само у идеји а без Фактичног скупљања не даје се „скуп" извести; 2.) „заједница" је, како се узме, и то, прво, у ужем смислу, (н пр породица) Фактично друштво, јер се исто скупљати