Srpski sion

Стр. 680.

„СРПСКИСИОН."

Б р . 39.

спети" латио се тај велики геније српског народа, да ствара и подиже жива огњишта за изображаваље свога парода. Од њега основано „восиитное заведеше" ностоји и дапас у Араду под зановљеним именом „васпитпи завод", те из тога завода примају и даиас неколико срнских младића мање или веће стипендије. Но иоред оснивања „васнитнога завода" није неумрли Текелија ии цркве заборавио. „Церкокк п/илине егч '", породична, т. з. „Текелијина црква" у Араду, посвећена усномени св. апостола Петра и Павла, стајала је, за целог му живота, под његовом бригом и старањем. 1822. године украсио је цркву витом и ноиосном кулом, која га је са звонима заједно стала 22.000 Фор. За позлату гоЛеме јабуке, коју је на врх високе куле поставио, сам собом је доносио и растапати дао на стотине жутих холандских дуката, те се та голема злаћана јабука и данас блиста на поносној кули Текелијине цркве, на на широко и на далеко проповеда славу имена Саве Текелије ! Но црква је тек онда права црква, ако у њој елуже Богу врсни свештеници, који уз обредну службу своју, још и ревно проповедају скупљеноме народу дивну реч Божију. Па да би мудри и родољубиви Текелија побудио свештенике своје породичне цркве на што ревносније проповедање свете речи Божије, при свем том, што је већ држао и плаћао за своју породичну цркву нарочитог свога проповедника (Леонтија Магарашевића) основао је закладу од 1000 Фор. на ту цел, да се из чистог прихода те закладе, свакоме свештенику, који у цркви Божију реч проповеда, плати по 5 Фор. од сваке проповеди. Кад узмемо да се и данас слабо ко стара о унапређењу цркв. беседништва, онда морамо ускликнути: 0, да дивне и напредне мисли, која би и нашем времену доликовала! Но Текелија је ишао још даље ! Да би за вечита времена осигурао пристојан материјални онстанак оних свештеника, који служе при породичној му цркви св. апостола Петра и Павла — да би му свештеници свршавали своју свету службу не са уздисајима и сузама, већ са веселим

срцем и топлим одушевљајем — основао је неумрли Текелија нарочиту свештеничку фундацију т. з. „дом златне звезде", из које Фундације иримају свештеници номенуте цркве, поред своје нормалне нлате, годишње још по 500 Фор. нарочите паграде. У ту закладу уложио је и потрошио Сава Текелија нуне 62.000 Фор., но срп. прав. свештенство арадско и данас ужива у пуној мери благодети те илемените закладе, — на када на данашњи дан, а, можда баш у овај исти час арадски српски свештеници читају задушну молитву своме оцу, ранитељу и добротвору, — без сумње, да са топлом молитвом спајају и осећаје најтоплије благодарности ирема бесмртноме добротвору, који је и њих саме, а и све последнике им у свештеничком звању, за вечита времена материјално осигурао! Дивне су то задужбине и закладе, којима је Сава Текелија своје Арађане на вечна времена задужио, — па с тога су Срби Арађанн и пред Богом и пред људима дужни и позвани, да у својој, од славиих Текелија наслеђеној светој цркви, као светињу пазе и попттују онај гроб, у коме леже кости највећег њиховог и народног добротвора. Ето у чему је и ето како је у Сави Текелији, од истока, из Арада. сијнуло срнском народу јарко супце српског родољубља и пожртвовања! Да је то сунце вазда само над Арадом сјало и своје добротворне зраке само на арадске Србе просипало — већ би и онда била велика слава Саве Текелије у српском народу. Али сунце — није за то сунце, да остане вас дан на истоку, већ да ухвати свој природни ток и пут према западу, да достигне зенит иа разведреном небу српскоме, те да нам отуда са ередине засја и обасја све пределе и крајеве у којима наш народ живи. И, гле у Сави Текелији сунце среће наше, заузе свој узвишени положај на зенпту — и гле под благотворним упливом његових топлих зрака крави се пре свега онај лед око „Матице Српске," одмах за тим указује нам се пред очима највећа творевина Текелијина духа, родољубља и пожртвовања: ње-