Srpski sion

В р . 44.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 757.

Је трудом својим толико у књизи напредовао, да је у току времена ностао доста добар књижевник срнски. Писао је најпре у „Невену" песме и приповетке, за тим у „Јавору" и „Стражилову", „Немањи" и „Босанској Вили" лепе приповетке из сеоског и народног живота. Једну му је нрнповетку и „Матица Српска" наградила. Разне околности не допустише, да се Герман, опда Ђока, покалуђери у „Фрушкој Гори", где је рођси, где је служио н заслужио, да се нокалуђери, него је принуђен био, — после толиких невоља са којима се у свету борио, заслуживајући „насушни хлеб" — умолити Његово Високопреосвећенство госиодина митрополита Сарајевског, да га у своју дијецезу нрими и нокалуђери. Праведној жељи Ђокиној учинио је митронолит за доста тим, што му је дао свој' архијереЈ - ски благослов, да може у монашки чин ступити, који је Ђока и примио, у сиромашном манастиру „Г о м и о н и ц и", од куда је доцније, као јеромонах, додељен братству манастира Моштанице, као помоћник оболелом игуману. — И у калуђерству се Ђока одликовао свима врлинама, које красе честитог монаха. Но љута бољетица, која га је снашла и мучила кроз читаву годину дана, довела га је пре месец дана на негу остареле мајке у Нештин, где је завршио свој живот. — На погребу су учесници били: г. парох Нештински Ђорђевић, и Сусечки г. Лучић. Завршујући овај мали спомен кличем ти Ђоко брате : Лака ти црна земља била !' С. П. јеромонах.

0 Г /I А С И.

194, 1 — 3

Е Д И К Т. У бракоразводној парници Милице Ковачев рођ. Радонић из Мола, против супруга свога Нетра Ковачева, бившег становника молског, коме је сада место нребивања непознато, овим се позива сунруг Петар Ковачев, да у року од 60 дана нотписаиој консисторији предстанс илн садашње место свога нребивања пријави, Ј - ер ће се у нротивном елучају против њега и без његова учешћа сходно по закону постунати. Из консисторијске седнице епархије бачке, држане у Нов. Саду 29. септ. 1862. Консисторија Епархије Бачке. ЈАВНА ДРАЖБА. -1-з Дана 2. (14.) -новембра 1892 године у 10 сах. пре подне, продаваће се на јавној дражби

у ман. Беочину овогодишња шумска сеча,, састојећа се из 24 кат. јутара. Лицитационе услове ставља до реченог дана манаетирска управа свакоме на углед. Пишманлук 200 Фор. авр У манастиру Беочину 14. (24) окто.бра 1892. Управа ман. Беочина. С Т Е Ч А Ј. 1?з- >г* На упражњ^но место пароха у П р х о в у са платом VI разреда, < вим се отвара стечај Који желе место то получити, имају своје ваљано устројене молбенице, ако су из стране епархије, путем своје надлежне консисторије, иначе путем надлежног им нротопресвитера, до конца новембра о. г. овамо поднети. Из седнице консисторијалне у Карловци 13. (25.) октобра 1882. држане. Архидијецезална Консисторија.

Бр. Ш. 0. 8.

СТЕЧАЈ.

191, 1 — 3

ех 1892. На упражњено учитељско место у Л о в р и (иснод Будимпеште у будимској епархији) овим се расписује стечај. Плата је у т читељу у готовом новцу 340 ф , слободан стан са две собе и баштом, 12 ф . у име перовођства, 15 ланаца ораће земље, на коју учитељ порезу плаћа (годишња аренда 180—200 ф ), од сваког укопа, парастоса и венчања 50 нов а у име огрева 500 енопова дрва. Изабрани учитељ дужан је све законом нрописане предмете у школи предавати, пофторну школу држати и у цркви поЈ - ати. Молитељи нека своје молбенице ношљу на овом. шк. одбор. (Гбге и. р. Касгкеуе, Ре«! ше§уе). Рок стечају истиче 18. (30. нов. 1892 г. Из седнице срп. нрав. црквено-школске онштине у Ловри 23. (11.) нов. 1892 год. А. Чиплић, Јован Богдановић,

перовођа.

председник.

С. 0. 1193ех 1892.

С Т Е Ч А Ј.

184, 2—3

Ради попуњења места актуара саборског одбора, овим се отвара стечај. Годишња плата актуарова јесте 900 Фор. авр. и 150 Фор у име станарине, а изабрани актуар поставља се за таковог за сада у привременом својству. Који ово место получити желе, имају своје правничко оснособљење, и вештину у састављању списа на срнском, маџареком и немачком језику исказати. Молбенице имају се саборском одбору у Карловцима иоднети у току од три недеље дана рачунајући од даиа ирвог уврштења овога стечаја. У Карловцима 11. октобра (29. сентембра) 1892. Председништво Саборског Одбора.