Srpski sion

Б р . 46.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 789.

неприкосновеног Фонда и клирикалио-школског Фонда, који ]1е се у саборски нрорачун увршћивати". Г. Др. М. Вучетић нредлаже: ,.да нза речи „„према исказаној нотреби"" дође још п „нрема могућиости". Др. И и к а М а к с и м о в и ћ нредлаже : да се бвај §. још једном упути на редакцију. Прима се предлог г. Дра Н. Максимовића. §. §-и 34. и 35. односно 35. и 36. усвојени су ио редакцији. Чита се нредставка саборског Фпнанцпјалног одбора, којом исти моли сабор ради исплате дневница и путних трошкова саб заступницима. — У свези с тим заступнвк сабора и председник Финанс. одбора г. Н и к о л а П а в л о в и ћ предлаже начин, како и по коме нормалу да се исплаћују дневнице и путни трошкови саборским заступницима; те иодноси предлог за одлуку: ,Д. У и м е п у т н и х т р о ш к о в а тамо ; где постоји жељезница, наплаћује се иристојба за П. класу, а паробродом за I. класу; где се пак морају кола употребљавати, падокнађује се то, нрема месним околностима, али пристојба та не сме већа бнти од пристојбе државних чиновника т. ј. 18 новчића од свакога километра. Где су потребна кола од стана до жељезнице или иароброда и обратно, рачуна се иодвоз тај по постојећим таксама. 2. У име путних и саборских дпевница одређује се 5 Фор. на дан Путне дневнице рачунају се од дана, кад посланик од куће цође, па до дана, кад на еабор приспе, са обзиром на најкраћу пругу. Саборске дневнице пак рачунају се један дан пре но што је сабор сазван, а за посланике, који су доцније дошли, од дана кад су на сабор дошли." Прима се предлог г. Пиколе Навловића у погледу иачина наилате дневница п путнога трошка саборских носланика и упућује се саборски Финансијски одбор, да по тој нормативи поступа. Чита се иредлог Дра Живка Вогдана и др.: да се саборским бележницнма одреди дневница у нзносу од 10 ®ор. — Прима се једногласно. Његова Светост г. Патријарх Срнски Георгије, као иредседник сабора ставља на дневни ред „иредлог за уредбу о мировинскомФОндузаудовицеи сиротну децу ерп. прав. свештенства у оисегу с р п с к е м и трополије к а р л о в а ч к е."

Известилац г. Ј с в т и м и ј е В у к а д и н ов и ћ, чита нацрт уредбе, и по што ју је нрочитао, отвара генералну расправу исте уредбе подужим говором, у коме разлаже, да донашањем предложене урздбе сабор врши једну од најилеменитијих и најхуманијих задатака својих. Потреба за донашање такове уредбе давно живи у народу, а нарочито у свештенству, којега се управо и тиче. Пошто је та потреба одавпа евидентна, прегли су ире 50 и више година некоји наши свештеници у бачкој епархији и сремској архидијецези, те су сопственом ииицијативом основали мировинске Фондове за своје удовице и сирочад, на су ти фондови били до сад од велике користи, а и иначе се до сад лепо развили. Сличан фонд основао је у накрачкој епархији блаженопоч еиископ пакрачки Никанор Грујић, коме нека је овде у сабору слава на племенитом пожртвовању, што је потегао, да својим завештајем убрише сузе многим сиромашним свешт. удовицама и сирочадима. (Сабор кличе: Слава Никанору Грујићу! Слава му!) Но и ако има такових мировинских Фондова у неким нашим епархијама — нема их у свима, а нема их, јер није донесена и |узакоњена општа мировинска уредба за све енархнје. Тој нотреби хоће да се Доскочи иредложеном мировинском уредбом за свешт. удовице и сирочад, која ће бити ошпта и обавезна за све свештенство у целој нашој митроиолији карловачкој, па како ће уредба та по носледицама својим бити благодетна за све свештеничке удове и сирочад, он је топло предлаже за основу снецијалне раснраве. Г. прота Љ. Купусаревић говори такођер о нотреби ошпте мировинске уредбе за свештеничке удовице и сирочад. Црта очајно и жалосно стање, у коме се до сад налазиле бедне свештеничке удовице и јадна сирочад, па нрема томе нромерује, од каквих ће благословених носледица бити, кад се предложена уредба узакони, те се убришу оне многе сузе у очима бедннх удовица и јадних сирочади. Наглашује, да се овом уредбом човекољубиво помаже удовицама и сирочадима, а уз то — што је такођер врло важно — нодиже се углед и самом свештенству. Он у име целог свештенства топло благодари свима онима, који су настојавали, да се нредлог ове уредбе пред сабор изнесе, и онима, који су је у предложеном облику сабору т иредставили, а сабору је благодаран, штоју јетако