Srpski sion

С тр . 786.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 46.

ски пуетити их и сад немилој судби и просјачком штаиу. Учитељство је триило ве]1 доста. За то потпомаже предлог Ј. Благојевића. Др. М. Михаиловић потпомаже нрсдлог г. Бдагојевића и не одобрава разлог, који је чуо од Дра Вучетића, који се иозива на мален број вероисноведних учитеља баш у Хрватској, који не знају шта ће ни како ће, јер нити имају свог мнров фоидг ., нити их примају у фонд земаљски. Баш за то, што их је мало, треба нх чувати, као мало воде на длану. Ако у истину влада добро расноложење од горе према радњи овог сабора, од куд онда бојазан, да се има нешто рескирати унашањем мировине учитеља основних школа у предложену уредбу? Ј. Живковић сматра учитељство одоздо важнијнм него оно одозго. Кад се већ поднаша уредба „горе" о мировини, треба да је комплетна, те да обухвата и учитељство основних школа. Предлаже, да се изашаље један одбор, који би саставио још за овог састанка саборског уредбу и за мировину ових. Др. Ника Максимовић вели, да свакн носланик, коме је познато, шта се до сад радило на мировинској уредби учитеља, мора одобрити предлог Дра Вучетића, јер би мешањем уредбе за мировину учитеља рескирали заиста и предложену већ уредбу. А за што досадашњи сабори нису оеигурали и уредили мировину за наше учитеље, и што су учитељи до сад морали чекати, томе је разлог у оним разлозима, који су, као што је јучер рекао, лежали „ван домашаја наших сабора", у колико су наши сабори бивали спречавани у слободи свога рада. Оној господи, која се позивају на автономију, по којој би могли и имали право донашати уредбу о мировини учитеља заједно с' овом а који се боје предложеног устава и виде у њему неко издајство автономије, примећује ово: Ми стојимо сада на становишту сабореког устројства од г. 1875, које ви хоћете да остане. По томе оНш устројству ми смо могли донети предлог о мировини само овакав, какав је, и тај предлог дужни смо иоднети на одобрење државној власти, а од ње ће зависити, хоће ли га потврдити или не. То је ето последица „ваше автономије" коју хоћете јуначки да браните и чувате. А да смо најпре устав претресли, да видимо шта би се онда са мировинском уредбом догодило ? Да смо ми те уредбе донели на основу устава, онда ми те мировинске уредбе не

би имали ником поднашати на одобрење. Ето, то је наша автономија! — Не може примити предлог Јов. Живковића, и гласа за предлог одбора 15-торице. Стеван Јовић не зна да имају они своју, а друга госиода опет своју автономију, него држи, да имамо сви једну и заједничку. Не види да сабор има одрешене руке и да ће уредба бити потврђена, јер у то ето сумња и сам Др. Макснмовић, кад говори да би иотврда уредбе зависила од „горе", и ако је пре у сабору ту слободу и самосталност сабора наговештавао. Боји се, да би „устав" осигурао преко енископата ипак утицај државној власти у нашој автономији. Узрок, што у Хрватској и Славонији има мало вероисповедиих школа, наша је малодушност, у којој нисмо давали довољно отпора покомунаљивању наших школа. Па зар и сад да наставимо малодушност и да се обзиремо само на то, шта ће рећи државна власт о мировинској уредби. Шта ће нам онда, и каква би то била автономија? Ако је истина да саду троједници постоје, по новом школ. закону, иогодније нрилике за ревиндицирањенашихвероисповеднихшкола, прегнимо, да их добијемо и повратимо. Ниже сушколе занас важнијенего више. Њихчувајмо,њих бранимо.Респектује вишу наображеност, али мора на жалост изјавити, да је народ баш од „високо-васпитаних" до сад имао много штете, а од мање образованих не, или не у тој мери као од оних. Учитељи су пијонири Српства, њих треба потпомоћи и осигурати им достојну егзистенцијуч Жели, да се поднесак гимназијских колегија' у погледу мировинске уредбе изнесе пред сабор, јер је он н послан сабору преко дотичних иатроната. На њ се треба обзирати. — Гласа уз иредлог Благојевићев. Тиме буде завршсна генерална дебата, те је предлог одбора Јб-торицс примљен за основу специјалне дебате. Првих 5 §.§-а нримљени су по редакцији а код §-а 6. иримљен је исиравак Данила Станковића, по којем се умећу речи: „особни доплатци, ако нису део нлате" у другој алинеји после речн: „особни доплатци." У §. 7. код слова д.) прима се допуна Др. Михаиловића, која гласп: „и којп постане припадник стране државе."