Srpski sion
П р . 47.
тање ове мировинске уредбе за сутрашњу седницу на дневни ред стави. Г, Д р. Т. Н е д е љ к о в и ћ п редлаже, да се треће читање ове уредбе предузме онда, кад се предходно устав расирави, јер и ова уредбастоји у каузалној свези са иредложеним уставом. Већином гласова прима се нредлог г. Дра Т. Недељкови]1а. Г. неровођа М. Г рб и ћ чита из нова редиговани 84. мировинске уредбе за чиног.нике и проФесоре, који §. но новој редакдији гласи: „Да овај мировински фонд што нре достигне ону впсину, да буде у стаи.у сам све доснеле мировине потнуно иодмиривати, даваће му се размерна годишља субврнција нрема расположивим средствима из нар. цркв. неприкосновеног Фонда и клирикалног школског Фонда, која ће се код расправе саборског прорачуна установл.авати и у саборски прорачун увршћивати." Сабор једногласно прима нредложену редакцију и по томе је примљена у целини и ова друга мивовинска уредба. Г. Др. И. Вучетић предлаже н за ову уредбу, да се треће њезино читање одмах у еутрашњој седници предузме. Г. Др. Т. Недељковић предлаже, да ее и ова уредба по трећи пут чита тек након расираве о уставу. Пошто је Др. Илија Вучетић потномогнут довол.ним бројем чланова тражио поименично глаеање, након свршеног гласања, сабор је веКином гласова решио, да се треКе читање ове уредбе после раснраве о уставу предузме. Г. Ст. Јовић као известилац Фпнансијског одбора предлаже, да се саборским перовођама рачунају повишене им дневнице, од оног дана, када се сабор саетао т ј. од 24. октобра о. г. Г. Никола Павловић иредлаже, да се иовишен.е дневцице саборским неровођама рачунају од онога дана, кад се еабор конституисао, те кад је и перовође изабрао. — Решено је, да се перовођама дневнице рачунају од дапа, кад је сабор сазван. Његова Светост г. Патријарх еаопштава, да је на дневном реду генерална расправа предлога за „народно-црквеии устав" те нријавл.ује, да ће при расправи тога иредлога известилачке дужиости вршитп сабореки застуници гг. Ј осиф Лагић, Стевап В. Поповнћ и Ј е в т 11м и ј е В у к а д и н о в и К. Узима се иа знање. •
Др. И л и ј а В у ч е т и ћ иотпомогнут довол.ним бројем чланова нодноси сабору овај: Протупредлог на предлог одбора петнаееторице за „народно-црквени устав". Пошто предлог за народно-црквени устав псточно-православне цркве у земљама угарске круне, што га је изаслани одбор петнаесторице поднео овоме сабору, у многим својим одредбама стоји у противности с главним начелима, која су нашла израза у одредбама сабора од године 1864—5., потврђенима највишим решењем од 10. августа 1868 , дал.е у одредбама сабора од г. 1870., нотврђенима највишим решењем од 29. маја 1871., п у саборском устројству од 18(4., нотврђеном највишим решењем од 14. маја 1875., — те рунш многе основе, на којима је засновано и до сада проведено автономно урсђење црквених и просветних одношаја нашег народа; пошто се та нротивност с главним основним начелима споменутих, у споразуму између еиископата и сабора установљеннх, те од највишег места одобрених и у живот уведених саборских уредаба иарочито показује у оним одредбама подпесеног предлога за народно-црквени устав, које се односе на избор председника у црквеним оиштинама, на нзбор протопресвитера, пароха и системизованих иомоћника, на избор чланова епархијске консисторије и на избор саборских посланика свештеничког реда, а та иротивност није ничим оправдана; пошто у том предлогу нема никакпе одредбе у погледу утицаја сабора у избор епископа, ма да је то и сабор од г. 1874. усвојио, те у саборском устројству у делокруг сабора. ставио био; пошто тај предлог и по распореду материјала и по својој изради пма многих нескладности, противности и недостатака; пошто се дакле према евему томе тај тако израђени предлог толико удаљује од горе истакиутих основних пачела, а нма толико Формалних недостатака, да се при специјалној раеправи не би могао нрераднти н исправити : нотиисани предлажемо, да сабор иредлог одбора нетпаесторице за народно-црквени устав новрати истом одбору с упутством, да га преради тако, да се пе одступи од оних главних начела, на којима су основани и уређени црквени п просветни одиошаји нашег народа, нарочито у погледу слободног избора председника