Srpski sion

С тр . 840.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

лицу у цркв. општини заузме, па којој се много II много места недоетојан члан онштине данас налази. Зар ће невешт, неписмен, често и без црквене свести човек више користити и савеетније водити послове црквено-општинске него свештеннк, духовни отац, саветник и вођ свога народа, кога је тај народ себи и за пароха изабрао. Не налазим, да је тројна кандидација штетна, јер сам уверен, да ће консисторија предложити најдостојгтије. Мањи број предложених омогућује, да ће један од предложених лакше две трећине гласова добити и тим ће се избећи да консисторија именује, а то је свакако по црквену општину повољније. У погледу системизованих иомоћника говорити ћу само у колико се горњо-карловачке и иакрачке епархије тиче, у којима у ниједном месту два пароха нема, Системизовани капелани или, да их назовемо еистемизовани духовни помоћници нису никада код нас били самостални, него само иа већима парохијама у помоћ пароху придељени, одакле су затим по жељи на упразњене иарохијс биранн и тако пароси постајали. Држим да свака, а тако и духовна власт треба да има на расположењу младе у служби ночетнике, да их по потреби тамо где је најнужније наместити и уиотребити може. Прелазим сада на избор свештенпчких посланика. Не може се и неда се тајити, да је свештенство у овом сабору са 25 чланова својих као сталеж заступљено, јер да тако није, неби био одређен број, пак би можда тада у овај сабор по жељи пеке господе с оне стране сами световњаци улазили или свештенство световњаке надкрилнло Није гаранција увек у томс, ако и народ бира, да ће нзабрати најбол.ег, јер не лежи снага избора само у броју него и какови су нзборници. Свештенство ће знати и умети из своје средине наћи најдостојнијег и најспремнијег бол.е него можда и велика већина не свагда доста свестних световних бирача. Као што је оправдано, да свештенство само себе бира, тако је нраведно, да се изборни ред у том промене и нама у Хрватској и Славонији прииадајући број од 43 носланикаузакони и одреди Славни саборе! Ја сам уверен, да ово што ћу бити слободан, да сада наведем, неће ме створити нопуларним, али видим и знам, да ружичаста боја нопуларитета на брзо избледи; за тим н не лебдим, само желим и опет понављам отворено и искрено припоменути браћи

која у Угарској живу ово: Ми Срби у Хрватској и Славонији, а то је далеко бројем претежнија жива црква српска, погледали смо од ирвог покрста на црквено-народном пол>у са потпуним поуздањем на вас браћо у Угарској и стално очекивали, да ћете нам на том пољу предњачити и цркву и народ усрећити После толико година и ми смо про^ледали, пак видимо, да сте ви у Угарекој од како сте политичку улогу одиграли или проиграли, сада још жешћу страначку борбу на црквено-народном пољу покренули, гђе јој доиста места нема, а од користи и напретка нема ни сномена, А како ће и да буде? Непрестана трзавица неда вам да видите, или нећете да видите, да нам без споразума са јерархијом, коју често недостојно нападате, и без братске слоге међу самима нама нема напретка. И то још нећете да видите, да свештенству, народу, кога разне беде и терети притискују, није до обести, него жели да одбацимо већ једном мрзост, а узмемо кориет нреда се и о општем бољку иорадимо. Имао бих још само госп. предговорнику Крунославу, или да, сада Стевану Јовићу, који се у свом дугачком о свем и свачем од суботе говору са неким генерал-штабом разметао, — да рекнем: да ми у тај генерал-штаб, коме је и он до скора генерал -штабсшеФ био, осим другог већ и зато вере немамо, што своје генерале тако често на подоФицире деградира. А што још рече и остаде жив, да су Срби заступници на сабору краљ. Далмације, Хрватске и Славоније политички Хрвати. Нисмо му слични и од њег нас та подвала нити боли нити вређа. Славни саборе! Све што сам навео, рекао сам искрено, са најбољпм мојим уверењем, и молим да, се тако и иримити изволи. Нримам предложени пародно-црквенн устав за основу сиецијалне дебате, а одклањам предлог врло штованог госи. др. Илије Кучетића,

Г 0 1 01 Р пресветлог г. Данила Станковића, држан у седници српског православног народноцрквеног сабора у Ср. Карловцима дана 10. (22.) новембра 1892. (1То стенографским белешкама.) Лаша Светиоаа, високоттреосвештиена господо, славни саборе ! Врло поштовани известилац сабор. одбора петнаесторице, донео је својим умним разлага-