Srpski sion

Б р. 3.

„СРИСКИ СИОН."

Ето то нека јеутеха ноштованом поеланику, г. др. Михаилу Политу, кад једном буде одступио и са црквенога поља — а нема друге утехе ни за друге мање и незнатније људе до увсрења: да су поштено мислили, добру ради били, и радили како су умели и колико су могли. (Тако је!) А сад дозволите, да се осврнем мало и на говор свога драгог пријатеља и поштованог друга, дра Стеве Малешевића, посланика велико-кикиндског. (Чујмо!) Ако и ко, то сам се ја порадовао, кад је он ушао у овај сабор. Човек свеж, нов, уман • —'Много ће нам ваљати! У радости сво јој пољубио сам га, умесио сам и ломио сам му и саборску поступаоницу (Веселост). Једва сам чекао, да га чујем, кад узговори, а кад чух његов велики и сјајан говор, уверих се: да је др. Стева Малешевић још и данас врло млад, да је достојни претставник српских жеља, да нас је напао младнћким жаром и јуначком бујношћу, што нисмо овим новим уставом остварили све те лене српске жеље. Ја се ради свега овога не срдим на свога иријатеља и друга др. Стеву Малешевића — него му — што но рекао старина Макса Лудајић — завидим! Завидим му, што уме да буде и да остане довека млад! — Али ипак нека ми дозволи и др. Стева Малешевић, да„одговорим на неке његове тврдње. (Чујмо!) Пријатељ и друг мој др. Стева Малешевић довикнуо нам је: „да од целога овога нашег посла око дозиђивања наше аутономне зграде не може да буде ништа, докле год се у нашој држави не промени владавински систем". Јел' тако? (Тако је!) По тој замерци одбор нетнаесторице, кад је видео, да се владавинска система не мења сама од себе, ваљало је да сеподигао, те даје часом изменио угарски XII закон. чланак од 1868., на коме почива данашњп дуалистички систем у нашој држави, ваљало једаље, да је довео чак и Кошута из његовог самопрогонства, из Италије у Угарску, па онда да је настао, да се по Кошутовом програму реши најире питање народности, — па тек истом онда, кад се променила владавинска система да је приступио грађењу новог нар. црквеног устава. (Веселост.) Код тако промењеног владавинског система за Цело да онда не би било места ни установи краљевског комесарства, које је сада нзлив права врховног државног надзора — али ја врло леио молим др. Стеву Малешевића; нек се он *

потруди на државни избор и нек тамо, као законодавац, иромени владавински систем — ми чланови одбора петнаесторице нисмо били у стању, да то учинимо, (Тако је! — с деснице.) У опште речено: нас и др. Стеву Малешевића дели велики јаз у схватању задатка овога сабора и о успешности његовога рада. Ми држимо, да је овај наш сабор позван: да нар цркв. уставом створи онај оквир, у којем ће сви но звани Фактори, сваки у своме кругу рада, моћи вршити своја права и дужности око оних послова, који се тичу наше цркве, школе и наших Фондова и заклада, и створити све оне установе, које су нужне, да нам црквено-просветни рад буде напредан и тиме за православни српски народ у земљама угарске круне користан — а др Стева Малешевић држи, да нам је посао: да нар. црквеним уставом обезбедимо српску народну индавидуалност, а уједно и да испунимо сзе жеље српскога народа. (Тако је! с левице.) Добро би било кад би овај сабор био у томе сретноме, иоложају да може одмах да испуни оно, што српски народ зажели. Али на жалост, како ми данас стојимо — то не може да буде; јер је сваки рад наш тако рећи само предлог и тек онда ностаје законом, кад се сагласе с њиме са црквеног гледишта хијејархија, са државнога влада и кад га санкционише светла круна. По томе ми можемо да изводимо само оно, чему се сагласе сви ти Фактори (Тако је! — с деснице.) Но ја не порпчем да се неће једном састати у нас и таки сабор, који ће бити зар позван, да редигује сриске жеље. (Чујмо!) Др- Стева Малешевић је млад саборлија, иа ће извесно дочекати и таки сабор. У томе п такоме сабору репрезентпраће зар епистопат: седам младих ђакона, а клир: 25 богослова и то неожењених. С леве стране у саборници седеће световне појете, који праве добре стихове, а с десне стране, седеће појете, који праве рђаве стихове, а пошто ће до тада бити испуњена и она стара, жарка жеља срнскога народа: да сабору нредседава световни председник, изабран из народа, — та ко би други и могао бити иредседник томе сабору, него наш данашњи млади саборлија и одушевљени заточник српских жеља: др. Стева Малешевић! (Општа велика веселост.) И таман што је сабор тај редиговао све српске жеље, а иредеедннк му се подигао, да иође у свет: да тражи потентате и владе, које ће