Srpski sion

С тр . 256.

,СР11СКИ СИОН."

1)Р. 16.

тизам бачке епархије већ се у велико штампа — иа Ке скоро и готов бити. Дична старина и ве.тшки родољуб српски Максим Луда/јиЛ у Срп. Ковину спрема грађу и пише шематизам будимске епархије — а ваљда ће издати шематизме и темишварска и вршачка епархија, те бисмо тако у скоро дошли до тога ; да имамо шематизме свих наших епархија — па бп нам тада сијнуло пред очима до сада слабо нознато и у таму завијено целокупно стање и положај дркве, школе и народа нашегу митј ополији карловачкој. Шематизам горњо-карловачке епархије, који нам је данае у руке дошао — и ако је удешен по досадашњем доста непрактичном начину ипак је згодан и иодесан, да из њега можемо дознати у главном све што је важније о животу и стању нанхе цркве и народа у горњо-карловачкој еиархији. После уводнога дела, у коме се налази врло интересни и поучни чланак: „Манастир Комоговина", одломак из треће књиге „Карловачког Владичанства" ученога проте, г. Манојла Грбића — и после регистра срп. прав. епискоиа у горњо-карловачкој и костајничко-северинској епархији, долази на ред састав и именик епарх. уираве горњо-карловачке, а после тога снецијални исказ парохија и парохијског свештенства горњо-карлозачке епархије, по нротопресвитератима и парохијама, где је наведено ире свега име дотичне парохије, са означењем, којега је разреда, која села прииадају парохији, где је, и коме или чему је посвећена парохијална црква, кад је саграђена,

каква и колико Је школа у парохији и са колико ученика. За тим се наводи, ко је иарох или свештеник у онште, кад је рођен и кад рукоположен — а цео исказ о једној парохији завршује се са изложењем: којему котару ирипада дотична парохија и где јој је последња пошта. Још доноси овај шематизам именик свештенства изван нарохијске службе, именик комисије за стечајни испит, именик умрлих свештеника од 1883. год. (када је штампан последњи шаматизам горњо-карловакке епархије) до 1892. год., именик руконоложених за ђаконе и иресвитере од 1883—1892. и именик елушалаца богословнјеуСр. Карловцима из горњо-карловачке енархије. Пајпосле долази кратак извештај о срп. прав. учитељској школи у Г Карловцу, регистар о земаљским учевним заводима у опсегу горњокарловачке енархије, исказ о црквено-општинским закладама и „паметар пошљедних неколико година." На завршетку дблозе статистичне табеле н азбучни регистар свештенства. Све је то добро и лепо удешено у овом шематизму, те ми можемо из овога шематизма добити доста јасну слику о горњо -карловачкој еиархији и о тамошњмм нриликама, — те по томе ми смо од срца благодарни Њег. Преосвештенству г. енископу горњо-карловачком Михајилу, што је одмахпрве годин« свога службовања дао приредити овај шематизам, који нам је са свим добро дошао, да из њега упознамо нашу највећу п најмногобројнију срн. прав. енархију.

1112111» — (Калуђерски збор.) Познато је, да се настојници наших Фрушкогорских манастира сваке године на дан Томине недеље (Антипасхе) скупљају у Карловцима, да врховној цркв. ноглавици, Патријарху Српском, честитају свети нразннк Васкресења Христова и да се с њиме посаветују о потребама подручних манастира и о иитањима, која се тичу самих калуђера. Због цутовања Његове Светости преузв. г. Патријарха сриског Георгија у Будим-Пешту и

у Беч, ове године су манастирски настојници разрешени били од обавезног доласка у Карловце на дан Антипасхе — но пошто јебаш нарочито ове године нужно п потребно да се манастирски настојници скупе и расправе многа манастирскомонашка питања — Његова Светост преузв. г. Патријарх Српски Георгије изволео је учинити расположење, да се 10. (22.) маја о. г., на појутарје св. Николе, у манастиру Гргетегу одржи калуђерски збор, на који ће бити иозвани настојници не само Фрушкогорских, већ и свих