Srpski sion

Б р . 19.

„СРНСКИ СИОН."

Стр. 307.

ЈАВНА МЕХАЛОКЕ СРП. ПРАВ. ЦРКВ. ОПШТИ Прохујало је већ пуних 26 тужних и горких година, којих смо већим делом у очајној борби, _ борби за опстанак миле нам народности Српске и имена Српског — провели! Борисмо се са нашом једноверном браћом Романима а око наше рођене тековине и имаовине, од наших старих дедова и прадедова подигнутих светиња. -— цркве и школе. Блажене сени и трудне кости наших старих оснивача цркве и школе нам — 13 на броју — кој и близу десне певнице у цркви леже — нису ни помислити могли на ужасне посљедице, кад су своју једноверну браћу Романе, у своју зај.едницу, нод своје окриље примили — какву опасну браћу примају и да ће те посљедице њихови потомци, унуци и праунуци, тек после 100 година горко осетити и испаштати. Дан 10. априла 1892. године оетаће у историји овоместног Сриства у тужној успомени забележен. Тога је дана окончана и нубликована куријална нресуда у деобној парници између овдашњих Срба и Романа. Црква н школа иризнате су као српска својина; али да Срби имају Романима иоловину вредности, што чини: 23.134 ®ор. 90 нов., у пет годишњпх оброка исплатити ! Осим тога досуђена им је још и половина од 3 парохијалне сесије, које су им 4. марта о. г. и предате. Ова је пресуда врло судбоносна по овдашње Српство, које до близу 1000 душа броји. Јер, не уплати ли први оброк од 4626 Фор. 98 н. који је сада маја нлатив, онда Романи имају право сву досуђену им своту ексекутивним нутем у једанпут утерати.

ШТАМПАРСКА ПОГРЕШКА. У 18. бр. „Срп. Сиона", у чланку „Носле Сабора", на 286. стр. у 16. реду од доле место речи „пре постигнуте уставности" треба да дођу речи: „дакле још у иочетку уставн о с т и" — што се овим исправља. Уредништво. ЈАВНА ЗАХВАЛА. Високославни Саборски Одбор у Срем. Карловци благоизволео је срнској православној цр-

МП/1БА Е — РАДИ ДОБРОВОЉНИХ ПРИЛОГА. Судбоносна још и с те стране, што нам могу — у случају неуплате — светињу нашу, цркву и школу продати. Губитком пак цркве, изгубићемо с' њоме и народ. А смемо ли то допустити и према томе равнодушни бити ? Према навеленоме увидићеш, племенити Српски народе, да се ова општина у врло критичном положају налази. Ово је ваљда јединствени догађај у нашој домовини ! Па поред свега тога, ова општина — ма да је у јадном материјалном стању — прегла је, да ту огромну своту исплати и своју тековину очува, да јој се туђинац у њој не шири и размеће. С тога се овим обраћамо славним општинама, родољубивом и племенитом срп. народу и осталим родољубима и молимо: да изволе зети у обзир наше несретно стан.е, те да нам притеку у помоћ својим милодарима. Не дајте да ова још једина Српска ошптина поред бедема града Темишвара пропадне, у којој се још Српска реч и песма чује и негује, да не утоне у море туђинштине, као што су јој сутетке њене (Св. Андраш и Чернеђхаз) за навек за Српство сарањене. Из седнице срп. ирав. цркв. шкОлске општине, држане у Мехали 14. Фебруара 1893. године. Стева Иеток с. р. председник. Андрија Голуб с. р. нодпредседник. Макса Стојковнћ с. р. перовођа. Јеца Стојков с. р. Аћим Опријан с. р. Гаја Брашован с. р. одборници. квеној општини Куниновачкој иоделити новчану припомоћ у износу од 1000 Фор. а вр. из срп. народнпх црквених Фондова за оправку ц р к в е св Л у к е, која је пре 400 година од српског деспота Ђурђа Бранковића сазидана. На тој племенито подељеној припомоћи част је нотписаном председништву високославном Саборском Одбору, а на челу истог председнику : Њ ег о в о ј Св ет о ст и, г о сп о д и ну натријарху Георгију, изразити своју најсмернију благодарност. Изјављује се такођер најтоплија захвалност велеможноме господину, Исидору г Ћирићу, народноме тајнику и народноме иосланику