Srpski sion

С тр . 346.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 22.

да своје другове уобрази себи као какву паству ; него он њих не може више да гледа ни као свога љубљенога ироФесора и као своје драге другове — та ои гледа у њима све саме критичаре, који му, ено, сваки ноједини, сваку ноједину реч, сваки иокрет, сваки миг стављају на мерило! Заиста, ироповед једну можеш нред критичарима — слушаоцима читати, али држати не. А то би још нонајмање могао чинити онда, када би се ти твоји критичари — као што то нредлаже иреч. г. Јереми11 — скупљали „у црквама карловачким, изван празничних и недељних дана, осим богослужења", те да се ти тако навикаваш још у богословији „на амвон, на светињу и тишину црквену и на слушаоце у црквн!" Након свега тога велимо, да нроповедничком ученику ништа, ама баш ништа није кадро заменити иаству, а без које опет свако вежбање једва ако није празна — илузија. Твоја појава као нроноведника, уздићи ће те само тада, ти ћеш, као проиоведник, само тада бити испуњен трајним самопоуздањем, твоје ће нроповедничко одушевљење само тада стајати увек на похвалној висини, ако си ти, п једино ако си ти стао у средину верне једне пастве, која ће после сваке твоје реченице очекиватн све нешто ново, небесно, а не ћеш долазити на помисао: „па што ја овима говорим, када они све то и тако већ давно знају!" Да, да, иреч. г. Јеремићу, 81 Ле.чип! У1ге8, 1атеп е«! 1аш1агн1а уоћтка.ч; али се овде не сме пииати по мраку, него се мора свака ситница ставити озбиљно на мерило, па тек после такога свестранога исиитивања изнети на среду резултате тога иснитивања. На нмајући уз-а-се своју савест у томе погледу, ја сам био тако слободан, на основу и других, нрошли нут изведених разлога, ставити цредлог : Практично вежбање у мроиоведању треба увести и на оном земљишту, на коме Ие се у своје време имахаи развиги и само ирактично д,елање. Наше иасторалисте валмло би да се сиреме за ироповедништво и вежбањем у цркви. Једино је то крајња консеквенција начела о вежбању за ироповедниттво, те и једиио иравилно решење истакнутога питања.

То сам иредлагао ја, п мислио сам, да ће ми се предлог и иримити. Али нуто белаја! Загрмео из иитомога Срема строги парох бачииачки, а са „Милашем" у руци, загрмео тако, да се задрмао черновички вис, затутњила сва нравославна Русија, срушио се римокатолички богословски Факултет у Минхену — о оним многим нротестантским проноведничким семинарима широм Пемачке*) човек и да не спомиње ни беле. Дочепао се, као човек, туђе муке, на ми довикује : „Зар ти не знаш, болан, да самим еписконима принада у цркви власт нроповедања. . . Усљед овлашћења од стране епископа, имају ираво н свештеници у цркви да проповедају. Наша црква, дакле, не познаје и не дозвољава проповед „чтецу" нити у стихару, нити у интернатском оделу . . . то не дозвољава ни један канон, не спомиње ни један св. отац" (дабогме да не сиомиње, када ми ни то не знамо, да је сам Ориген, 'Аоа [Ј .хуг.ос, нроноповедао — још као лајик). Али ко је рекао иреч. г. Јеремићу, да смо ми с тим нашим предлогом ношли да подраљамо нашу свету мајку Цркву православну'? Та то мора да се је њему тек иричинило ! Јер ја сам изрично баш рекао: „ да би ми ту могли браниши оно становиште, на коме стоје у томс иогледу у Русији: да то још није какав нов канон, него да је то тек једна привремена дозвола нашег св. патријарха." Толико одговарамо ето на то нодметање, а на оне „силне мисли и помишљаје верних пред пасторалистама на амвону" не налазимо за вредно ни да се обазремо. Но на ону јадну примедбу, као да ће се „свака жарка љубав и илахо одушевљење, што би га могли наши свештенички кандидати усљед горње ирепоруке уснсати ирема ироиоведничкој својој дужности — брзо исиенушити", довикујемо опет ми преч. г. Јеремићу ово: Па страиу са иесимизмом, који имаде свога психолошкога оправдања једино у болешљиву склопу организма, и на страну са скептицизмом, који искључује сваку веру у каква виша начела, која ваља да човека воде у његову делању! Нашто долазити до тша, уверења, е је све узалудно, и да ништа није вредно борбе између дужности и субјективнога расиоложења ! . . . \\1е

*) Овгкап! ТЈШћот , 1)те ргакУаеће Л г ог}>егеНипо- с1. СапсЧсШеп <3ег Тћео1оо-1е Пи- (1. РНаг- ппЛ 8сћи1т8реск>га4кат(;. 81иИ^аг1, 1887.