Srpski sion

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 4Г>5.

4. Из земљоанеа нужно је будућем калуђеру бар толико знати, колико ее од ередње-образованог човека очекивати може — па зато за нрва два годишља течаја треба монашки нитомци да науче земљопис најпре наше отаџбнне, за тим земљонис свих српских земаља и балканског полуострва п најзад земљопис свих делова света с погледом на земљопис хришћанских и нехришћанских земаља и народа. 5. Пјшродоиис је врло згодна наука за развијање религиозне свести, за јачање вере у Бога — но осим тога природопис се мора учити већ и као спомоћна наука за економске предмете т. ј. подробније би се имале учити оне иартије, односно врсте, родови и специје, које стоје у свези са економским иредметима: сточарством, жпвинарством, пчеларством, свиларством, вртарством, виноградарством, воћарством и онштим иол>оделством. Природопис учити у ширем обиму — у монашкој шкоди — неби се дало, а у опште га неучити, штетно би било. 6. Учење рачуна није нужпо мотивисати. У монашком семиниру морају питомци добро научити сву просту аритметику — а нарочито да се извеште у познавању мера и рачуњању свакидашњих задатака — с обзиром на практичне иотребе. Поједине нартије из рачуна морају се учити с тога, јер вал,да ништа пе оштри и не

развија памет оол.е од рачуна, те се рачун не само као практично животио већ и као наставно средство мора интензивно употребити. Са рачуном у свези морају се учити и основи практичне геометрије, но то бп се имало ограничити на најважније делове као : на мерење поврпгане, простора, Фигура и тела — јер то језа практичну потребу неопходно. 7. Кад је реч о општем образовању, нпје могуће изоставити из наставног плана ни физику, него би њезине основе, с обзиром на свакидашње појаве п практичне потребе — ма у како ограниченом размеру требало иредавати и учити. Најносле: 8. Ма у најужем обиму добро би било са потомцима најстаријег разреда предузети оенове логике и асихологије с тога, што те дисциплпне с једне стране служе за врло згодну умну гпмнастику, а с друге стране, некоје богословске предмете, који су у наставни илан узети, тешко је и разумевати без основне логике и најобичнијих психологијских појмова. 9. Исто тако није излишно упознати питомце с.а општим грађанским иравима и дужностима са општим државним и друштвеним поретком и организацијом — у ономе ус.ком обиму, како сс то у учитељским школама предаје. И тиме је ред световних предмета исцрпљен.

(Наставиће се)

&

НАЦРТ ЗА КАТИХЕТИЧКЕ БЕСЕДЕ. Састављен према катихизису Православне Црквс.* Од Јована, елископа Смоленског.

Мало предговорн, Шо учењу св. апостола Павла, Господ је поставио у Цркви пастире и учитеље, а пел, ради које су постављени, јесте: да иредсгаве сваког уовека савршеним у Христу Исусу (Кол. I. 28) и кроз то зиђу тело Христово, до/с се не сјединимо сви у вери и не иознамо Сина Божјег (Ефес. IV. 12, 13). Пли по речима св. Григорија Богослова: „Сврха и предмет свеиггенства је, да људи, који су због грехова својих отпали од Вога и казнама вечним потпали, опет повра-

ћени буду у божју благодат и по повратку том умру у вери и светом животу тако, да би —• сјединивши се са Христом, као удови са главом, у једно тело — сподобшш се вечногживота у славу Извршитеља спасеља нашег ТриипостасногБога". (Беседа З-ћа, у ко.јој -св. отап, оправдава своје уклањање у Понт, по рукоположењу за пресвитера). За овом дели иду све три главне службе или дужности свештеникове: и свештенослужење и учење и иастирско стараие о повереним му душама.

* Нацрт овај прештампао ,је и додао свом покушају омилитичке христоматије „Зборнику проповедничких углед да" (1891.) Л. II. ЗарницкШ, предавач у петроградекој духовно.ј семинарији. Прим. прев.