Srpski sion

С тр . 456. „ОРПСК

Ми ћемо овом прмиком да се дотакнемо само друге главне службе свештеникове. наиме: службе учења. А ево зашто. Сваки, који пристуиа Богу, треба да у њега верује, јер се без вере не може угодитп Богу (Јевр. XI. 6.). Да вера пак буде спасоносна, ваља да је сваки свестан своје вере, т. ј. да знаде шта и како верује и исповеда, како би свагда могао одговорити оном, који га запита о љеговој вери (1. Петр. 111. 15) и да се не би заносио сваким ветром науке (Ефес. IV. 14.). Површно и слабо знаље о вери ставља човека хрипЉанина у опасност, да са свим изгуби веру, особито у данашње време, када се по пророштву Господњем појавили многи лажни пророди и учитељи (Мат. XXIV. 11.) и „непријатељи цркве свуда ходе, као љуте звери и траже кога да прождеру" (1. Петр. V. 8). (Писац ових редака држи, да кад би наш народ био мало више свестан своје вере, да не би данас дотле дотерали, да од укупног броја Назарена у овој монархији иоловина падне на саме — Србе.) То све треба свештеник народни да зна, те да се постара, да својим парохијанима по могућству саопшти што потпуније релиигјозно-хрипЉанско знање. . А то је уираво и задаЛа свегитеникове дужности ууења. Служба ова може се поделити на учење у цркви и учење у школи. 0 последњем не ћемо ништа говорити: данас већ има ручних књига за катихизацију, одређено је шта се у ком разреду има свршити, и свештеник-катихета мање-више може лако да се креће у том свом послу. — Мало теже бива са, учењем у цркви. У нашој богословији тек се у новије време обраћа више пажње на црквено беседништво, а богоданих црквених беседника било је а и данас је врло мало. С тога и јесу тако ретке беседе по нашим храмовима и чују се само у особито свечане дане, понајвише о храмовним славама. Али има једна врста црквеног проповедништва, на коју се до сад врло мало, скоро никакве иажње није обраћало, и ако се том врстом могао иослужити сваки, па и најслабији беседник, а међу тим је она у делу учења, раз-

С 11011." Б р . 29.

јашњивања и утврђпвања вере ме1;у паством од врло великог значаја. То је: излатање тлавних предмета хришпанскот учења у облику лекцуја или тако зване катихетичке поуке. Може ко рећи: па нашто је оида катихизирање у школи? Али, колико се — поред свег обавезног полажења школе — налази људи, који не впдеше школе, те одрастоше и умреше, а суштину вере не познаше? А опет, колико је и од оне деце, која су полазила школу, остало, која су сачувала до краја свога живота ону науку о вери, која им се у школи саопштила? Напослетку не треба ни то сметнути с ума, да се у многим школама водило а и данас води катихизирање као од беде и дете једва што је изашло из школе, а оно већ заборавило све што је из катихизиса учило. Не верујем да ћу претерати, ако речем, да је једва једна трекина нашег православног српског народа свесна своје вере. Сви остали — осим што се знају прекрстити и знају две-три молитве на изуст — не знају ништа више. Они верују у Бога — али су уједно и сујеверни; они долазе на службу божју — али је не разумеју; приступају св. тајнама — али не знају важности њихове; исповедају свагде и иред сваким да су православни хришћани — али захтеве тога православља не знају, нити према, њима живот свој удешавају. А ако је тако, онда су свештеници народни још врло далеко од оне цели, коју напред истакосмо. С тота су катихетичке иоуке од врло великот значаја и с тога их од јако ваља и у цркву увести. Намеће се питање, како и којим редом да се изложе ти главни предмети хришћапског учења? Свакако најбоље оним редом, којим је наука хригаћанска изложена у катихизису, само са подробнијим тумачењем. Но да се јога бол>е види, како се хрингћанско учење може исцрпно изнети пред слушаоце у облику катихетичких поука, гатампамо ево овај ,, На/црт за катихетичке беседе и , што га је према катихизису православне цркве саставио (1868.) руски епископ Јован См.оленски и наменио за руководство катихизаторима смоленске епархије. ће се).