Srpski sion

с тр . 586.

„српски

сион."

б р . 37.

не беху изабрани Богом, ради чувања истинитог откривења Божјег. 1. Историја Таре (11, 27—2-5, 11) са нодробнонгћу описује призвање Аврамово, нресељење његово у Ханан, завет — закљунени с Богом, за тим дата обећања и осталу судбину њогову. 2. Нсторија Исмаила (25, 12 —18) говори у кратко о племенима, која ироизафоше од Исмаила. В. Историја Исака (25, 19—35, 29) нз нова разлаже, боље рећи понавља нодробно судбину овога сина обећања, или управо судбину његових синова: Исава и Јакова. 4. Исторнја Исава (86, 1—43), који такођвр није био изабраник Божји, као ни Псмаил, набраја у кратко само све родове, који ироизађоше од Исава и родове царева Едомских. Сви они наседише земљу Едомску, а Јаков је становао у земљи Хананској (37, 1). 5. Напослетку долази Историја Јакова (37, 2—50, 21), у којој се излаже, како су свих 12 синова његових били Богом назначени, да би из њпх произишао изабрани народ; прича о судбини њиховој до смрти ода им и смртн Јосифове. По особитоме иромислу Своме, Бог је наредио тако, да Јосиф, кога браћа продадоше, дође у Египат, те да тамо приирави оцу своме и браћи -својој место, у којем би они, будући одаљени од својих сродних племена, могли што боље приуготовити за мисију, која беше Богом намењена њима, да је изврше***. Друга књига Мојсијева Петокњижија носи наслов: „ Исходг јер она онисује излазак ( т $ у вЕобоч) синова Израиљевих из Егиита.

*** Строго узевши три следеће средЈБе књиге, које долазе за књигом Постања. сачињавају прави основ Мојсијевога дела т. ј. Пегокњижија, којега ирологом служи књига Постања, а епилог је књига ионовљених закона, Исте књиге садрже уираво у себи оенове разних закона, које је Бог 1гредао нотомцима Јаковљевим, нослетога времена, наиме, када они остадоше велнки народ, а с цељу, да их нриуготови нримању и раснрострањењу идеје о општем с.насењу кроз Месију. Закони ови нису нзложени у логичној свези, којом они беху снојени између себе; него су изложени но реду оних догађаја, како су од Бога даровани и од Мојелја обнародовани. услед чега они стоје у уиутарњој свези са историјом Израиљћана, а и саме књиге, у којима се они садрже, морамо признатн нре историјским, иего књигама закона у нравомо смислу; јер, само трећа књига бави се искључиво изложењем самих закбна.

Но осим чудеснога ослобођења Израиљћана из египатскога ропства, она описује путовање њихово кроз пустињу до горе Синајске, за тим онисује стуиање њихово у завет с Богом, и у опште излаже историју народа од смрти Јосифове до друге године путовања но пустињи, а о времену, које је прошло од смрти Јосифове до рођења Мојсијева, говори се само у неколико стихова. Први од тих стихова служе као неки натпис, посредством којега се књнга Излазак спаја са иредидућом књигом тако рећи истим начином, каквим се спајају између себе одељења књиге Постања. Нрема овоме, књига Излазак може се врло згодно ноделити на три дела, од којих ирви (1, 8 —13, 16), иосле кратког увода (1, 1 — 7) излаже ослобођење народа (1, 8 —13, 16); други део излаже нутовање до горе Оинајеке (13, 17 — 18, 27); трећи иак део завет учињени с Богом (19, 1—40, 38). Подробни садржај ових делова може бити овако представљен: у уводу (1, 1—7) иисац набројавши 12 синова Јаковљевих, којп се у Египат преселише, сиоменувши на ново смрт Јосифову, доводи тиме књигу Изласка са књигом Постања у свезу и уједно показује, како се потомци Јаковљеви размножише за време свога борав.љења у Егинту у велики народ. I. Први део (1, 8—13, 16) говори о изласку народа израиљскога из Египта. За тим се прича како су се синови израиљски размножили, како је владао у Египту нови цар (1, 8), који не познаваше Јосифа и услед тога гоњаше Јевреје. У таком бедном положају Јевреји се обратише молитвом к Богу, тражећи номоћ, коју им Бог већ приуготовљаваше у лицу Мојсија, који је на чудан начин спасен и при царском двору васпитан, но који је морао због убиства једнога угњетача јеврејског бегати у пустињу (1, 8—2, 25); за тим се говори о Мојсију, који",је пасавши стадо таста својега у пустињи, Богом нризван и опуномоћен ради ослобођења народа свога; о Мојсијевој молби, у ко.јој измољава од Бога свога брата Арона себи за номоћника у своме великоме позиву (3, 1 — 4, 31); за тим се говори, како Мојсије и Арон захтевају од цара да одмах одпусти народ јеврејски; говори се о девет казни, које је Бог послао на Егииат, њихов неуспех код цара, јер цар не хтеде одпустити народ (5, 1—10, 29); најпосле после десете