Srpski sion

Б р . 40.

С тр . 639.

дакле на крају свога исићтивања само ово моћи рећи: нека материја са извесним ваконима својим је од вечности или је аостала неким узроком, који је ван ње и ире ње иостојао, дакле стварањем. ЈСоји је од ова два назора иравилнији, исиитивач арироде као такав не може одлучити; јер и ако он нџ том иуту, на ком намерава доказати иостепеио развијање данашњета стања света из те ираматерије, не налази иогребном стваралачку моЛ, ипак за то не може доказати ни да доиста иостоји, ни да је немотупе стварање ираматерије, ири чему би у свом иуту дошао до краја. Природњак може само рећи: дај ми ову материју и ову снагу па ћу ти саградити свет, као што је данас; или: свет, какав је данас, могао је постати из ове материје, а нод утецајем ових снага кроз један низ развитака, које ја знам описати; али он мора додати још и ово: да ли су ова материја и ове снате увек ио стојале, да ли су оне од себе из ничега ио стале, да ли их је ироизвело какво биЛе, ко]е стоји ван ове материје и ових снага, то ја /сао исиитивач гсрироде нв знам а не могу дознати на ириродно-научном иуту; то је иитање, које философп и богослови морају решити. Од онога тренутка, вели Оскар Фрас,* кад материја ступа у простор п време, испитујемо ми њу кроз цело њено ностање и образовање и не ћемо .је никад више изгубити у великој циркулацији земаљскога живота, ири којој истина хиљадама пута мења облик и обрајјј али никад не проиада. Проста тела на нланетн морају се уступпти геологији; то је стална тачка Архимедова, из које ова даље иолази. 0 ирвом иочетау ствари она не зна ништа друто, односно нигита боље ре/ш, нето што свако вев одавиа зна, а то је: Ћ У иочетку створи Бот небо и земљу". Кад иоједини испитавачи природе' обележавају реченицу: „материја је вечита" као природно-научну истину или шта више као ириродни закон, то је самовољна и на нејасном мишљењу основана тврдња. Кад се каже: „кемија учи, да ни једна материја ие може пропасти, бпти уништена ни нова по-

* \ т оп Дег бшкШнЉ 1866. 0. 111. — Уиореди с' овим што долази: Р1'а1Т, 1Тећег сПе Еи^ећшЈЕЈ Дег Л\ г е1 1шг| сИе Каћггдеве^е 1876 0. I 4 . и. (Ие В^ћбЈДиидз^ебећЈеУе 2. АиПа§'е 1877. 0. 729. Иићег, сИе ЈЈећге Оагшпв 1877. С. 184.

стати, а физика учи, да ни једна снага не иронада нити нова постаје, да се садања количииа снаге и материје не може никојим путем ни иовећати ии смањити", то може вредити о /семијским и физнкалиим ироцесима у садањем стању ирироде, али из тога не следи, да садање стање ирироде не може бити у буду%е каквом снагом, која ван ње стоји. иромењено или уништено; а још мање то, да данашње матврије и снаге несу могле имати иочетка. Баш теорија постанка света у његову данашњем стању, која је призната као ваљана од најуваженијих новијих испитивача ирироде и која као такова најооље одговара резултатима природно-научнога иепитивања, не стоји у оиреци са ГЈчењем о стварању света Богом, него нас у својим закључцима води стваралачком виновиику света. Као што знамо, земља је но данашњој науци била пређе усијана, отопљена кугла, а још нређе читав наш сунчан систем био .је усијана газовидна кугла, из које ,;е згушљавањем и разхлађивањем ностало сунце и његове иланете. Даље, мисли се, да се сме још даље ићи и тврдити, да на неком још ранијем ступњу развитка у оиште сва небеска тела беху распросгрта у простору као врло танке газовидне масе, шта више да су нре свега све данашње масе у нојединим небеским телима сачињавале једну једину газовидну масу, која је подједнако била раширена у простору. Преко овога стања, веле испитивачи ирироде, да ие могу даље; то је иајвише, кажу они, што би се могло достићи, кад би се у развијању света ишло у натраг од данашњега стања до почетка његова. Узмимо, да је ова теорија нравилна, дакле нека је нрвббитно била само газовидна, једнако у целом нростору распрострта маса: но шта беше узрок чмтавом низу развитака, иреко којнх се овај гас образовао у одељена тела небеска. Физика зна само за четир иачииа, како се газовидна тела згушћавају и претварају у чврста: 1.) јаким притиском с ноља; 2.) физнчном привлачном снагом, тако званом тежином; 3.) кемијском нривлачном снагом поједнних атома; I.) снижавањем температуре. Но ирвобитна газовидна маса није могла бити промењена ни једним од ових утецаја, ако је била сама себи остављена. 1.) 0 притиску с поља, који би притискивао газовидну масу, пе може бити го-