Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 653.

Енископат, те је на челу са Његовом Светости, иреузвишеним Г. Патријархом Георгијем, унутио две представке: једну Његовом Величанству премилостивом краљу, а другу вис. краљ. уг. вла,ли, одлучно доказујући штетност наведених реФорама и молсћи, да се не узаконе реченс реФорме. ОдавајуНи пуно признање и захвалност Његовој Стетости, преузвишеном Г. Патријарху Георгију, као поглавици овопределне автокеФалне цркве српско-правоелавнс, као и високопреосвећеној господи Епископима, што су кораке учинили на надлежном месту у обрану цркве и православља, предлаже нреч. г. прота, да и свештенство овог иротонресвитерата једнодушно иотпомогне глас свог Еписконата иротив често споменутих црквено -политичких реФорама, понизном представком управљеном на Његову Светост преузвишеног Г. Патријарха Георгија; подносећи уједно текст преставке те, која гласи: „Ваша Светости, Преузвишени Господине! Српско православно Свештенство протопресвитерата жабаљског, иекупљено у манаетиру Ковиљу 23. септембра 1893. годинс — пошто је своју свсштеничку исповест по прописима св. цркве извршило — сматрало је за евоју свету дужност ову прилику унотребити, да се дубоко захвали и Вашој Свстости, као црквеној поглавици својој, и високопрсосве 1 спој Господи Еиискоиима као дијецезалпим унравнтељима на томе, што сте у своје време упутити изволели нужне представке и Његовом царском и аио столско-крал,свском Величанству, пашем узвишеном Владару и високој Му кр. уг. Влади у тој цељи, да се спречи узакоњење оних предлога високе Владе, који у ногледу црквено-нолитичких реФорама говоре о вођењу цивилних матица, о реценцији МојсејеВе вере, о слободном вршењу религије и о грађанском браку. А ово с тога, што је скромно нотписано Свештенство тим тврдим уверењем иснуњено, да би узаконсњем горњих владиних иредлога нарушио се досадињн мнр и спокојство православног и свагда верно оданог народа српског за то, што горњн предлози долазе не само у сукоб са догмама и установама наше свете православне всре, које на вечитом и непромењљивом за пас темељу постоје, него ноткопавају битно и саму крвљу предака наших У Мчнастиру К ■виљу 23. еептембра 1893. Шфовођа збора 2мил Степанов с. р инрох тителски.

стечену народно-црквену автономију, којаје државним законом нама ујамчена. Па у тој великој бојазни и страви ,за свстпње своје и за одржање релишјозно-моралног живота народа нашег, срнско-нравославно Свештенство иротоиресвитерата Жабаљског обраћа се овим најповерљивије Вашој Светости, као својој љубљеној поглавици са том најпонизнијом молбом : дч Вчша Светост како до сад тако и у будубе у друштву са високоареосвевеном госиодом Еаискоаима узвишеним иоложнјем Својим у цркви и народу код ирејасног Престола и вис. кр. уг. Владе узме и цркву и народ у моАно зчкриље Своје, те стане нч аут, да се не узчконе на штетЈ свете нчм иравославне вере нчше уиитни влчдини иредлози. У најдубљем страхопоштовању целивајућн свету дссницу Ваше Светости, јесмо одани и верни синови." (Долазе потпиеи). Свештенетво једнодушно изјчвљује иотауно аризнчње и тоилу захвчлност Његовој Светости Т. Патријчрху Георгију као и високоареосвеНенчј госаоди Еиискоаимч нч очинском стчрању и бризи о цркви и св ирчвослављу нчшем. и примајући поднесени текст представке моли преч. г. иротоиресвитера, да ту представку поднесе бра1ш свештеницима који спречени не могоше учествовати у овом збору о исновеети, да је потпишу, и тако потписану подастре Њсговој Светости као малени али искрени знак призпања н захвалности. 5. На иримедбе од стране Свештенства, да се проиисани наставни план о религијозној настави у комуиалним школама због огромиости материјала и иоред најбоље воље и труда неће моћи извести — закључено је једногласно: образложеном представком обратити ес виеокопреч. Консисторији, да настоји, да Свештспство само, на основу споменутог илана, нов наставни план изради, којп би се могао и извести. 6. Пошто је сакуиљено Свештенство изрекло своју захвалиоет г. нроти на родољубивим речма и старању, предссдник збора преч. г. Милош М. Панић похваљујући добру вољу и будну свест Свештенства, кад год ваља штитити св. цркву и православиу пам лепу всру, затвара седницу. Нредеедник збора Милош М. Папи! с. р. окр, ирота жабаљски.