Srpski sion

Стр. 686.

„СРНСКИ СИОН."

Б р . 43.

прављаху постом и покајањем за велики дан очишћења, који беше у 10. дан месеца. За тим после неколико дана — у 15. дан већ се иочињао празник сеница, који се продужавао до 22. те тако у току целога тога месеца беше само пеколико дана ненразничних, а последњи празник, који је био тога месеца, беше последња тачка, у којој се свршавало свечапо празновање побуђепо минувшим празницима. Парод се врло многобројно скупљаше у храм о празнику сеница ; иошто и празник беше врло значајап, а и време беше угодно за нутовање, и ништа се није радило у то доба. С тога се не треба чудити, што је Соломон ради освећења новоподигнутог храма, и пренашања у њега ковчега завета, изабрао наиме дане празника сеница. „И нринесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све свуда свете што беху у шатору, принесоше их свештеницп и Левити. А цар Соломуп и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико, да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва". (3. књ. цар. гл. 8. 4—5.) „И у то време светковаше Соломун светковнну седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до нотока Мисирскога. И уосми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана и празник светковаху 7 дана. А двадесет трећега дана седмога месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и бијаху радосни и весели ради добра што учини Госнод Давиду и Соломуну и Израиљу народу своме". (II. књ. днев. гл. 7. 8 — 10.) Са свим је нриродно и то, што је први цар израиљски Је ровоам, разделивши царства, пренео у израиљско царство празник сеница са седмога месеца на 15. дан осмога месеца. (3 књ. цар. гл. 12. 32, 33.) Он је имао оправданог разлога што је тако учинио, пошто на северу Палестине жетва се обавља пешто позпије, него па југу Палестинс. Но он је унраво тиме, као и увађањем култа телаца у Ветилу и Дану хтео нрекинути религиозно јединство између севера и југа, које утврђено беше општим састанком Јевреја у Јерусалпму о великом народном нразпику. Од како се иовратише из ронства, празиик сеница врло се свечано празновао у Јерусалиму. Још у време Нејемије Јевреји се бринуше да нре свега свечано славе празник сеница. „И нађоше наииеано у закону да је Госнод зановедио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сеницама на ира-

зник седмога месеца. И објавише и нрогласише по свима градовима својим и у Јерусалиму говорећи: идите у гору и донесите грања маслинова и грања од дивље маслине и грања миртова и палмова грања од шумнатих дрвета, да начините сенице, како је написано. И народ изиде и донесе и начини сенице сваки на своме крову и у свом трему и у тремовима дома Божијега и на улици код врата водених и на улици код врата ЈеФремових. И тако начини сенице сав збор, што се беше вратио из ропства, и боравл>аху нод сеницама. А од времена Исуса сина Павина до тога дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље велико. И читаше се књпге закона Божијега сваки дан, од нрвога дана до последњег, и празноваше иразник седам дана". (Пејем. 8, 14—18.). У то слободно доба прикључено је празнику "сеница још много нових церемонија: церемонија изливања воде на јутарње жртвоприиошење, церемонија обилажења жртвеника с врбом, и светла церемонија са буктињама, која се обављаше у храму ноћу у женском трему. Ето, шта се догађало у Јерусалиму у дане сеница — а у слободно доба. 1 Ва те свечане дане сви се по цслој Палестини спремаху; једни се журише, да до тог дана саберу плодове, други се онремишс за нутовањс у Јерусалим, трећи, који дома осташе, почеше подизати себи сенице од зелених гранчица, четврти најносле побринуше се за драгоцене илодове и лепе грапчице, да би украсили своје сенице, којс подизаху око Јерусалима. У тринаести дан месеца после нодне ночеше долазити под Јерусалим прво малене, а ио том све веће гомиле иутника. Са евију страна из далеких и блиских места стекоше се овде хиљадама народа, путујући с неемом и свирком. У то се доба састајаху овде становници Ливанских гора са становницима Биреавије, који становаху баш на најудаљенијем југу Палестине — стаповници прокојорданске стране Переје, н становници Галилеје, насељеници номадских градова и удаљсних горских крајева, па и колонисте оних страна, које су ван Палестине, јеврејске колонисте Сирије, мале Азије, Кинра и Ливије. Сви се стекли па гору и к граду Јехове. Са равних кровова својих домова пое.ма1 Сдедећи опне састављен је већином на основу дела: Не1опв \\ г а11&г1 пасћ Је1Ч1за1еш. НииЛег! пеип Јаћге уогЛег беТиШ; ипзегез Неггн. В. IV. стр. 170—222.