Srpski sion

Б р . 47.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 751.

■ На дневном реду је најнре конститујисање скупштине. Молим дакле, да сл. скупштина изволи сада изабрати председника. Говор овај би, при сномеиу имена ЈБеговог Величанства, прекидан бурним усклицима „Живио"! Поверенпк варошког Магистрата г. Др. Владимир Деметровић би од скупштипе симпатично поздрављен са „живио", као и председпик г. Стајић нри свршетку свога поздравног говора. Г. ирота Стај1кћ иозове скупштину, да учини избор екупштинеког нредседника. Акламацијом би изабран г. СтајиЛ, а за подпредседника г. Милутин Думи%, парох меленачки и испитани нроФссор богословије. За бележнике изабрани су : парох Стеван СтеваиовиЛ из Ковиљ-Сентивана и Марко Шаула, катихета из Руме. Па дневноме реду је предлог одборски: „Нацрт иравила за удружење ". Председник позива одборског, перовођу и известиоца предлога одборског г. иароха .ЈеремиКа да узме реч. (Говор овај доносимо посебно у 46. и 47. броју овога листа. Ур.) Говором известиочевим отворепа је генерална дебата о питању самог удружења, којаје трајала од 10 до 3 / 4 на 1 сахат после подне. У тој дебати учествовали су г. г. Младен Јосић, нарох мартопошки, Велизар ТубиН, парох елемирски, Димитрије Руварац, протојереј и парох земунски, Јован Кучковић, протојереј и нривр. ректор богословије, Мирон Ђорђевић, игумаи ковиљски ц Лука ПоиовиЛ, парох панчевачки. Г. ЈосиЛ говорио је против удружења из разлога, што се оно нротиви духу православне цркве, те што би се њиме учинило неко , иресвитеријинство " према епископалном карактеру наше цркве, које би могло изазвати у цркви револуцију, и што би се њиме градила иета партија код нас, и то најоиасиија. Г. ТубиЛ пије против удружења, али је нротив општег, те је за епархијске зборове. Г. Руварац је изјавио, да је оних назора, које је изјавио протопресвитератски збор земунски, већином гласова својих, и моли, да се записник тога збора у скупштини нрочита. Г. ВучковиИ изјављује, да онјошне схваћа цељ нредложеног удружења, и да се није могао за п. још загрејати. Нобија међу тим пароха Јосића наводе, да бп удружсње било иротивно духу православне цркве и неко .пресвитери-

јанство" у црквн. Шта впше мора ее против тога, већ и ради ноложаја, којег у цркви заузима, оградити, а тим више, што је и он у одбору био, који је то удружење предложио. Тврди (и ако о том, у претходној конфоренцији није ни речи проговорио) да ова скупштина не би била овлаштсна донети коначног решења у питању удружења, а доказује то тим, што у скупштини не види ни све чланове одбора, а 1ш све изаеланике протоиресвитератских зборова. Кад би, вели, овај број, који је ту, био властан решавати, онда би тако исто могла решавати и двојица само или бар да је друштво — тројица. ТТије протнв удружења са свим, и ако држи, да наше свештенство треба још најпре васнитати за удружење, али јс за то, да се иитање удружења са одборским нредлогом скине с дневног реда, а изабере један иовећи одбор, који би ту ствар још једаред у нретрес узео, другу скупштину сазвао и пред ову свој предлог изнео. Изјавио је између осталог, да он певерује у једнодушност изјава 27 протопресвитератских зборова, и ако се оне често спомињу, и ако је о томе читао у „Српском Сиону", јер њега изван званичног дела овога листа ништа друго не веже, и ннчем другом не мора веровати. Г. Мирон ЂорђевиК говорио је за удружење, а тако исто и г. Љука ПоаовиК, само што је овај хтео, да се организација „упрости", те да се оставе епархијеки зборови и одбори. Још се пријавило говорника да говоре за удружење, као г. г. Васа Николајевић. протојереј и нарох иришки, Милутин Трбић, парох вршачки, Дамјан Прерадовип, парох голубиначки, по, ради краткоће времена, одусташе исти од речи. Завршну реч узео је известилац, г. Јован ЈеремиИ. парох бачипачки и протопресвитерски намесник, и у иодужем ствариом говору нобијао је разлоге оних говорника, који су само за епархијске зборове, а и оних, који су опет иротив епархијских зборова и одбора, на онда је обратио сву своју пажњу иа наводе преч. г. ВучковџЛа, иротојерејап привр. ректора богословије, те их је непобитним разлозима све редом успешно оборпо, нагласив између осталога, да је тврдња г. Вучковића, да би решење ове скупштине, са нреко 50 својих чланова, било истоветно решењу њих двојице или тројнце, врло смела, јер да би то била још новија и смелија математнка, него што ју, ту скоро, изумеше Французи, по којој је.