Srpski sion

Бр. 49.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 781.

и сведочи о том, јер кад облачи стихар, говори ове речи: „дл козрад1 >етсА дбшд моа л господ-к, швлече ко /иа в& рк13б силссн У а", и т. д. Ђакон, који, како рекосмо, представља анђеоски чин, носи осим номенутог стихара иа левом рамену орар , који раснрострт по раменима као крило, изображава невештаствено (бестелесно) и духовно биће анђеоских сила. Он нодражава и херувиме, који пред величином славе Госнодње закривају своја лица, те се оп ораром за време св. литуршје, кад хоће да се иричести, унакрст онасује. На орару су извезена слова: ,, ()кат/,, скатх, сватх ," чим се означује анђеоски служитељски чин. Архијерејски иак стихар украшен је тако званим рекама или аотоцима, који се уздуж стихара од горе до доле снуштају, који означују да је у п.ему благодат и дар учења. Па и аиђели се разликуЈу међу собом; и међу љима има таквих, који су учитељи нижих чинова. Нод реалга или иотоцима разумевају се оие речи Спаситељеве, које се налазе у Јованову еванђел.у: „ Ко еерује у Мене, из утробе &е му иотеЛи реке воде жнве и (VII, 38.). А то исто значе и млазеви или аруге на архијерејској мантији. Скрижаљие или таблице , које се налазе поврх тих ируга, представљају слику старог и повог завета. Оне показују, да је учитељ цркве дужаи из обадва завета своју науку црпсти; а то исто значи и стихар. Еиитрахиљ означава благодат св. Духа, која се излева од озго. То сведочи и молитва, коју чита владика или свештеник, кад га меће па се и која гласи: „Еааго^ словенх Еогх, изливаАи клагодатк свон> на свАфеиники своа ". За то сваки свештемик, кад хоће да сврши ма које свештенодејство, меће на се енитрахиљ. ■ Лојас означава службу Спаситеља нашег, коју је Он овде извршио, и коју ће по обећању извршити у будућем веку за нас, јер се у еванђељу вели: „ П ( Н поа = шетсА во, и посадитк и прист^питх посл8= житх нлгл. " Осим овога зиачења, нојас још означава и креиост и силу божанствену, јер свештеник говори, кад се опасује: „Елагомовжх Богх, препоАсбАи Л1д

си/1ок>." 0 појас веже архијереј и набедреник , који озиачава победу над смрћу, непропадљивост наше нрироде, и величину Божје силе и мучење нечистог духа. За то и има облик мача и веша се о бедро, где се налази, како веле, снага човекова. А то потврђују и речи, које се читају, кад га свештеник меће уза се: „Преподши /шчк твои по кедр-к твоеи, снлне." Наруквице озиачују свемогућство и силу Христову и то, што је Он на тајпој вечери Својим рукама иринео Богу на жртву Своје тело и крв. Тај се смисао садржи и у речима, које се читају, кад се оне облаче па руке: „Десница ткоа Г ди, про« славнсА вх кр *кпости". .. и „р$ц г к ткон сотко= рист-к и создаст'к / И а". Н о паруквице представљају и узе па рукама Спаситељевим, којима беше везан, кад су га водили пред Пилата. Свештени фелон означава силу Духа светога, а представља нарочито ону хламиду, којом заодеше Христа, кад су му се ругали. Фелон је налик на врећу, јер нема рукава. На хламиду наличи више сакос, кога носе главни епископи. Но хламиду иредставља и Фелон, који је сав украшен крстовима те се по том и назива многокрсником (иолиставријон) , у који се облаче други архијереји да тиме нредставе страдања Христова. Но архијереј обучен у сакос подражава Самом Христу, који, је страдањем и крстом задовољио нравди Божјој и свладавши ђавода даровао нам нраву слободу. За то свештеник и говори ове речи кад облачи Фелон: „ О вацшшицк! ткон Гди. ижлекКтсА кх пракдб, и преподокши ткои радост'ио козрадКкгтсА' 1 . И заиста нравда нам је крстом радост даровала. Тима се одеждама облаче свештеници и ђакони (осим набедреника), и то је као што смо видели, и.ихов тајни смисао. Зато епископ ко.ји припасује набедреник и облачи друге одежде, има пад свима свештенослужитељима већу благодат. Али изнад свега, епископ своје епискоиско достојанство и власт показује тиме, што на себе ставља још и свештени омофор, који се од вунене материје прави. ОмоФор се меће на рамена а крајеви му висе и нанред и остраг. Тиме се озпачује ванлоћење