Srpski sion

1јр . 4

који треба да се ударе иа поједине речи. — На основу оцене дра Михапла Полита Десанчгф < нримљена је »а „ЈЈетопис" расправа Глише ГершиКа: „.Тедно интересно и практичкп впжно пнтаље из дапашњег међуиародног права". — Према оцени Ф. ОберкнежевиЛа иримљен је за „Летопис"; нревод Платоновог дијалога „Лахет" од Гр. ЛазиИч , али да нреводилац исирави свој нревод по примедбама | оцењивачевим. — ТГо нрепоруци секретаревој нримљена је за „Летоннс" критика А. ЋукиИа из Прага иа књигу Новака Голубског: „Успомене из народиог покрета 1848—49. годнне, које се нарочпто тичу ' обране и нада Сентомаша, названог Србобрана". На основу оцене члана Саве ПетровиИа иримљеиа је расправа Владимира ДимитријевиАа , • студента богословског факултета у Черновици, с натписом: „Назаренстео, његова историја и суштина " и ппсну је досуђена награда од 200 фор. из фонда накпног. ГГисац је дужаи ту расправу по уобичајеиом начииу издати на свет као засебно дело или сам или нутем издавача. Дознајемо из ноузданог нзвора, да 11 е ово корисно дело издати на свет сра. манастирска штамиарија , што ће самој штамнарији служити на част. У броју што долази донећемо у главним потезима мњење оцењивачево о тој важној сувременој расирави младога писца и сурадника нашег, а гледаћемода с-аонштимо н који одломак из овог награђеног сниса. — Чланак Јована РадониЕа, философа у Бечу, с натнисом: „Када је ударен темељ и када је сазидана Душаиова црква. св. арханђела Михаила и Гаврила на Бистрици код Призрепа" — издаи је на оцену члану Милану А. ЈовпиовиЛу. --- Дело Ђорђа Глибоњског: „Математички и фпзпчки земљопис за учитељске школе" није примљено, пошто „Матица" иема фонда, из кога би се могле иаграђивати школске књиге. — На основу оцене члана Јована ГрчиКа одбијена је шаљива, игра: „Пзбор учитеља" од ненознатог писца. Пошто се др. М. Јовановип-Ватут одрекао да говори у спомен нок. књижевнику Мити ПетровиЛу, нримљенаје понуда дра Мплана СавиНа , да он то учими. — Расписаће се но ново неке награде књИжевне пз фонда Јована и Терезије Остојића. — Остали нредметп тицали су се питомаца нод управом матичином. Ч Ћ Т У Љ А. — (| Василије Кнежеви&) иротоиресвитер коренички, иремипуо је 24. декембра 1893. у 70-ој години живота свога. У „Србобрану" читамо о покојнпку ово: „Покојник бпо је стара поштена српска

С тр . (53.

душа —, одана и заузета за своју веру и народност. У своме животу нретурио је доста горких часова, јер у најбољнм годинама изгуби. своју верну љубу, а он се .злонатио са многобројном Дечнцом, док пх ј'е поднгао и ухљебио, тг могао је, ваистпну, мирно склоиити своје трудне очн иа вечити почпнак, јер их је оставио као људе угледне н ваљане. Цркви кореничкој био је свештеник 42 гОдине, а 30 годииа као прота. Познат је био и као изврстан пјевчика са својим извежбаним п умилним тенором. Пок. владика горњо-карловачки Теофан рекао је једном приликом о њему: .Та се збиља поносим са овијем протом; његова импозантна личиост улива ти иеко погатовање, а нгго се тиче гласа му, бољега пјевчике и не имам!" — Нека је вечна успомена, честитом слузи олтара божјег! — (1* Душан Јоргови^) секретар и иочаснн секциони саветник у кр. уг. домобранском мннистарству ц секретар кр. комесара на сриеком народно-црквеном сабору , преминуо је 17. (29.) декембра 1893. у ]}. Кикинди у 42-ој години живота свога. Покојиик беше врло уман и разборит човек и способан званичиик, који би држави и народу био од велике користи, да га смрт не отрже ире времена у најбољим годинама својим. Пок. Дугаан родио се у 15. Кикинди 23. априла 1852. Изучпо је гимназију у Сегедшу и Багаархељу с одличним успехом. Кад полунитомац текелијии отигаао је у Будим-Пегату, где је свргаио иравне науке и иоложио два строга иснита. За тим је отипгао па Ј'Одину дана у Париз, да слугаа права и да се усавргаи у француском језику, у ком се доиста ванредно извегатио. Свргаив науке постао је подбележником тадашњег велико-кикиидског дистрикта.; а кад се дпстрикт 1875 укиде, ирешао је у истом својсгву у 15. Бечкерек као чииовник тороиталске жупаније. После је нрегаао у државиу службу у кр. уг. домобранском министарству, где је за кратко време иостао секретарем, а нред смрт своју именован је од ЈБеговог Величанства за иочасног одељиог саветппка. Године 1890. ностао је п секретарем крал.евског комесара г. барона Федора Николића на срп. народно-црквеном сабору. Покојник је са свог уљудног и одмереног иоиашаља, са своје ретке образованости и ванредне способпости имао пристуна у најотменије кругове. Био је свуда радо внђен и погатован. Покојник је љубио леие вештине, а нарочито невање и музику. Имао је веома, умиљат глас, те је

„СР11СКИ СИОН."