Srpski sion

Бр. 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 51

донашап.ем школских уредаба. Да. :»а то, јер смо заборавили, да народ паш, који се рад школе своје, осим осталих упутарљих слабости својих, има да бори са толиким ирепонама и силом спољашљих Фактора, да народ наш, велимо, до своје школе у тим околпостима, може доћи дапас једипо својим материјалиим жртвама. Бећипа наших општина — и крај могућности, коју за то пружају земаљски школски закони — не могу у истину сами собом своју школу автономној управи повратити и основати, чисто из оскудипе материјалних средстава. А школа треба и мора засветлити лучом својом и у пајмаи>ем кутићу народа нашег, ако хоћемо, да просвета озари нео народ, а ие само поједине делове у н.ему. А то не може бити без иомоЛи целине, без солидарнот испоматања слабих, 04 етране јачих и веЛих оилатина . Принцип солидарности мора се спровести и у нитању паших школа, ако своје школе хоћемо у свима крајевима народа нашег. На ту солидарност баш смо ми упућеии, јер смо сами себи оставл.ени. Који парод хоће школу да има, мора за xi, у и жртвовати. За будућност народпу мора садашњица своју дужност испунити. А јер и школа има своје не само духовне, пего и материјалие потребе, то се морају подмирити и ове, као и оие. И као нгго духовне нотребе њезине подмирује скуп умних способности у народу, тако и материјаЛне треба да подмири дела материјална спага иародна — солидарио. Материјалне услове школи снојој морамо ноставити и осигурати, пак ћемо до својих школа пе само доћи, него их и сачувати у иаиретку њиховоме. Јер, замап ћемо вапити за својим школама, замаи ћемо донашати, ма и најбол.е школске уредбе, школе своје иити ћемо повратити, иити им напредак осигурати, ако им не осигурамо материјалии опстанак. Духовну страну школе подмирује ум, а материјалиу: само — дарежљива рука истинитог родољубља. Таква се ])ука нодигла дана 14. јапуара 1894. г. са највишег места народпопрквеног нам достојанства. Подигла се рука српског иатријарха Георгија, да разгопи

слутњу и бојазан са лица народнога, да нрипали просветпо кандило заштитпику сриске православпе школе — св. Сави; да потпали у душп парода свога огањ родољубља и живе успомене и благодарпости осиоватељу српске школе и просвете, како би га то кандило иотсетило, а ватра огња тога одушевила, да учини, цео, што му родољубље палаже, што му спомен на Светител.а његова Диктира, како би се одужио школи својој и разгоиио таму, што му притискује зеницу ока народнога. Благословепа деснипа, широко срце ро« дољубља св. патријарха нашег Георгија, учинила је то оспивањем Фонда св. Саве. Па као што и сама замисао тога Фонда доказује велико појимање важностн и потребе материјалпог исиомагања народне вероисповедне школе, не ман.е делотворпо 1 доказују дела св. патријарха Георгија и његово старање, да се та нотреба подмирује, истиииту тежњу да Србип до своје школе дође. Доказују л,убав за школу и народпу, која је у срцу и па делима. Ту л.убав доказа дана 14. јануара о. г. оснивање Фонда „Св. Сава" са првим улогом од 10.000 Фор.; доказа нрилог гимназијском иовосадском Фоиду од 1000 Фор.; а доказује ју зпдап.е женске прапарандије са 40.000 Фор. и школски фонд у Кулпипу; Доказује и иницијатива св. патријарха Георгија око оснивања вероисповедних школа у Дал.у, 1>орову и Белом Брду и готовост његова за исномагање тих школа. Крај таквих дела црквено-народне нам поглавице, иза таквих примера, треба да сљедују дела и свију нас, целога народа. А као што смо обавештепи, издаће се, у своје време, проглас иа народ ради ирилагања у фоид „Св . Саве". Па ето нам свима нрилике, да покажемо делима колико нам је стало до школе своје, да покажемо, е нам досадања борба и ваиај за школом не беше само слатка реч, него и крв срдп родољубивога. -■ ■ Фонд „Св. Саве" није обичан #»пД ; ,: ->• Његова је културна мисија величаи^фид^ЈГ^^. цељ огромна, задатак необичио велик.',. -4 Такав фоид не исиуњује један човек. За такву мисију, цељ и задатак пе достају