Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

које човеку прописује црква, држава и сама сопствена савест његова. Са ове велике речитости св. Јован назван .је „Златоуст". Св. црква величајући га у својој дивној вечерњој стихири појиму: „радбисд златосиоке ксезллтк1и Јшаннс, ноклан Ј а гаснкж ицопокФдниче". За спомен смрти његове св. прква наша слави га сваке године 13. новембра. Ова три светитеља као великодостојници, — као јерарси црквени и као велики учитељи иародни, сав свој свети живот, све своје силе посветили су на то, да користе св. цркви и свом иароду, да одрже св. цркву Христову на оном темељу, који јој је положио божанствени основатељ њезИн Исус Христос; а да народ свој, ту живу цркву Христову, науче нравој вери, и да веру ту Спасову укорене у срца својих верних хришћана. Данашњи угодници божји трудили су се целога, свога живота да улепшају и сјај сиољашњвг богослужења, на су св Василије и Јован Златоуст у тој цели написали и службе у славу божју и нредали хришћанима да њима служе Богу и величају име божје. А и са својим добрим делима и богоугодним животом, данашњи угодници божји оставили су лепу и свету успомену у хришћаиима. Да, света је њихова успомена међу нама и данас. Св. црква наша с ионосом и усхићењем слави ове светитеље данас, а славиће пх увек и свагда. Слави их црква иаша, јер беху архијереји па понос и дику Христово.ј јцжви , јер беху узор стаду свом и својој иастви; слави их сваке године у опредељене дане, јер и они прославише цркву, те је светило њихово било видело нред људима, па су људи видели добра дела њихова и прославиди Оца на небесима. Али при крају XI. века, за време п,ара Алексија Комнина, занодене се распра међу хришћанима у Цариграду о том: који је од ова три светитеља већи и важнији. Да би се расира утишала, црква је наредила, да се сва три светитеља, као једнаки ноборници св. цркве и равно-велики учитељи народни: св. Василије велики, св. Григорије богослов и св. Јован Златоуст, поред засебног слављења, славе и заједно, те установише данашњи празник: „Три Јерарха", који црква наша сваке године на данашп.и дан 30. јануара прославља.

Иознато вам је, љубазни хришћани, да нам сваки светитељ и сваки угодник божји даје својим животом и делима најбољи иример како и ми треба да живимо и своја дела удешавамо, како би се и ми што већма нриближили Богу и своје опредељење постигли, а то је: како би се и ми спасли. Данашњи угодници божји дају нам својим животом пример правог и истинитог хришћанског живота, живота, који нам божанствена наука Христова прописује. А својим делима данашњи угодници дају нам пример безграничне љубави нрема св. цркви и вери Христовој; дају нам пример узајамне љубави хришћанске. Па с тога по примеру данашњих угодника божјих имајмо и ми, љубазни моји, љубави ирема с.в. цркви, према вери нашој православној, та ће из те наше љубави, као из богатог извора, сва друга добра дела, као бујни потоци потећи. Укоренимо у срце наше чисту љубав и нриврженост к цркви нашој, па ће онда сасвим друкчије и боље бити него што је данас. Онда ћемо видети више дечице наше у храму божјем, како као анђелчад у стихару, са чираком у руци, на служби божјој стоје и Богу се моле Онда ћемо видети и младиће и девојке, где нобожним стајаљем и молитвом у св. храму у душу своју и срце усађују оне врлине, које младост украшавају. Онда ћемо видети и впше родитеља у св. храму божјем, него данас, где се Богу моле, да их укрени, да им здравл,а даде, да се могу бринутп о својој породици, да могу васнитати своју децу и сваком их добру научити. А сви ћемо из св. храма нашег ионети то тврдо уверење, да Бог никад не заборавља таког човека, који му се искрено моли, да ће Бог сваком добро дати, који у своме срцу пауку Христову носи, ко но нримеру светитеља и угодника божјих истинито хришћански живот нроводи. Наука је Христова на срцу човечјем основана, она управо оно учи, што је усађено у нашем срцу и у нашој души. Па с тога владајмо се по науци Христовој. Пре сваког дела нашег занитајмо се, шта наука Христова вели, шта нам у том случају чишгги ваља? Па ћемо видети, да се срце наше потпуно са науком Христовом слаже, само одбацимо злу вол.у од себе, јер је зла воља онај мутни поток, из