Srpski sion

<ЈТР. Шб.

„СРИСКИ СИОН."

очима весело смешећи се..! — Прошло од тог доба више од три недеље, и сваким даном је Иван све више и више видео. Сад види све добро и сам свуда ходи. Негда тужни, са обореном главом и затвореним очима, Иваи стоји сад весео, разговоран, са иодигнутом главом и отвореним очима, и сад боље и веселије пева песме у мом кору, који се састоји највише из Малоруса. Ја нисам хтео износити овај Факат

чудног исцељења молитвом 0. Јована, за то, што у нас у Русији много не верују, и чак са иронијом о многим чудесним избављењима од разних болосли говоре ; но Факат је преда мном, ои је са мном, и ја сам се постарао показати ово пред озбиљним људима, који верују у божанствене речи Спаситеља: „вЗзра твол снасетљ тд: но н/кр-к теб-ћ и дастсл!" Јеромонах С. ПопиЋ.

Ч' Педесетогодишња евештеничка елужба Александра НиколиБа, протојереја и пароха сенћанског.

Понизите се пред Богом и иодигнуће вас. (Јак. 4. 10.) рло се ретко догађа у нашем народу, да поједини радениди и нрегаоци на нол.у наше свете цркве дочекају аедесетогодишњицу свога труднога рада. Они, којима је провиђење нодарило живота, да за по столећа верно и неуморно послуже св. цркви, и да иоштено и савесно делају за срећу и добро свога народа, могу се срећни сматрати, јер је сам Бог излио на њих своју безграничну милост и благослов. Па у колико су ти и такови догађаји ређи, у толико су и значајнији; јер су они најтемељнији доказ, да: „који се владају но духу божјем, они су синови божји". (Рим. 8. 14.) Живот људски изложен је сваковрсним искушењима која га често скрећу са пута добродјетељи, па с тога су и ретки људи који се држе светога начела: „Ие дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим". (Римљ. 12. 21.) Људи, који заповести божје извршују, и који се владају по духу божјем, заслужују, да им се јавно иризнање и поштовање ода. Па и ми, којима се дала прилика да будемо сведоци и учесници једног ретког догађаја, ради смо да одамо скромну пошту човеку, који ју у истини заслужује. * У недељу Митара и Фарисеја, 6. (18.) Фебруара о. г., одслужио је наш уважени парох и почасни прота, преч. г. Александпр НиколиИ, своју аедесетогодигињу свештеничку слцжбу. Истина да је ову ретку славу уважени паш

прославио, ми се ииак усуђујемо, да — дајући израза својим истинитим осећајима —- упознамо наш сриски свет са радом и врлинама овако ретка срп. свештеника, који је за минулих педесет година, служећи као парох св. олтару божјем, стекао големих заслуга, које су у Вогом дарованој му кренкој старости увенчане неувелим венцем иризнања и љубави. •XПреч. г. Ал. НиколиН родио се у Сенти .1820. годиие. Као син имућна родитеља, по свршеним у месту осиовпим школама, учио је гимназију у Темишвару и Будиму, а но том филосоФију у Иожуну. По- свршеним наукама, да би задовољио желш свога св. цркви душом и срцем оданога оца, који је у свршеном младом философу већ у напред гледао свога заменика, ступи у карловачку богословију, и већ 20. јануара 1843. год. када му једва беше 23 године, буде од епископа Хранислава рукоположеи за ђакона. Год. 1844. на св. три Јерарха произведен је од пакрачког енископа Стевана Крагујевића за пресвитера и личног канелана оцу своме нароху сенћанском ; а 15. ®ебр. 1848. год. инсталован је за иароха овдашњег. Да загледамо сада за један час у књигу живота и рада уваженог нам јубилара. Са чистом душом можемо тврдити, да врли старина наш спада међу оне узор-свештенике, који своје душестаратељске дужности најтачније, са чистом савести и беснрекорно врше. Црте, које га као ревносног слугу олтара божјег красе, заиста су ретке. У јавном животу моралан, увек трезвен и присебан; у вршењу својих дужности

старина скромно и уна јв<ћ<>ј иородичној тишинидо крајности тачан и савестан; у опхођењу са