Srpski sion

„СРПСКИ СИОН." Вр. 11.

С тр . 164.

стиде Распетога и да што чешће дртају крсни зиак на челу, као мјесту стида, по ријечима Амвросија Миланскога. Има доказа и за то, да су крсним знаком ос ењавали чело и нри заједничком богослужењу. У Апостолским установама (VIII, гл. 12.) говорп се: „првосвештеник при молитви, заједно са свештеницима, обукавши се у бијело одијело, и стојећи пред жртвеником, начинивши крсни знак руком на челу, нека каже: „клдгодатк ЕседержитмА Вога и Господд иацнги> 1ис8са Х(нста и причасти скдтаг«) к8ди со кс-клш важи." Осим на челу, стари су хришћани правили крсни знак и на другим дијеловима тијела, —*- на очима, ноздрвама, устима и прсима* Потврду за то можемо наћи дијелом у горе наведеним свједоџбама св. Иполита Португалског, св. Григорија Богослова и св. Јована Златоустог, а особито у животоиисима светих н. ир. у животопису Марије Јегипатске, која се подвизавала у другој половини V. вијека и првој половини VI. вијека. Кад је преп. Зосим видио Марију Јегипатску и помисливши да је лриказа ђаволска, хтио побјећи од ње, тада је нреп. Марија, да задржи старца Зосима, нацртала крст на челу, на устима, на очима и на прсима, и тек послије тога сазнао је преп. Зосим, да она није дух, него исто таква хришћанка, као што је и он хришћанин. Кад се код хрипЉана уобичајило, осјењавати се већим крстом, т. ј. правити крсни знак на челу, прсима и раменима, тешко је тачно одредити, јер за то немамо позитивних историјских доказа.** Постоји доказ, да је тај догађај био већ у IX. вијеку. Што се тиче слагања прстију за крсни знак, то се и оно измјењивало према приликама времена. У прве вијекове хришћани, желећи спољашњим знаком показати вјеру у једнога Бога, као противност незнабошком многобожју, иравили су крст једним прстом и то по свој прилици палцем.*** У IV. је вијеку незнабоштво са својим многобожјем пало; мјесто њега појавћо се други, још опаснији непријатељ цркве хришћанске, Арије са својим кривим * Обичај чинити мали крсни знак на челу, устима и прсима, једно за другим, — постоји и данас код неких Немаца — римо-католика. У. ** Али има разлога претпоставци, да јс осењивање воћим и великим крстом наступило онда тек, кад је престајала опасност томе; као што је „мали крст" употребл,анан због гоњења хришћана, па као обичај из тог доба и данас се по негде вадржао. У. '*** Тако чине и данас, мало час споменути Немди. У.

учењем о св. Тројици. Да и спољашњим знацима искажу своју нротивност Аријевој јереси, стали су хришћани — као што веле — употребљавати три нрста за крсни знак. У течају времена, кад се појавили монофизити, који су употребљавали као и стари хришћани само један прст, да изразе своју науку о слијевању двају ирирода и једне воље у Исуса Христа, православни хришћани, који су од скора почели употребљавати за крсни знак три прста, морали су се сада оставити пређашњега начина слагања прстију — и три прста и један прст, него да искажу своју противност и од монофизита и од монотелита, морали су употребљавати при крсном знаку два прста. Кад је ночела слабити јерес монотелитска и монофизитска, православни се хришћани опет новратили пређашњему начину слатања ирстију — на име три прста, а крсни знак' са два прста задржао се још само ондје, гдје су те јереси још биле јаке. Пошто се смутње, које је изазвала јерес монофизитска и монотелитска умириле ирије, него што се раздијелиле цркве на источну и занадну, то се стари начин слагања прстију — три прста утврдио не само на истоку, него и на западу. Петар Дамаскин, ипођакон тесалске цркве, пише: „Сваки благочастиви хришћанин треба најприје да сложи за знак св. Тројице три прста, палац (први) са два њему најближа, за тим нека их положи на чело, даље на трбух, онда на десно плеће и напошљетку на лијево." По свједоџби Лава Алатија, католичког иисца, папа Инокентије III. (1198.) заповједио је правити крсни знак са три прста десне руке, а уз то тако, да би крст силазио озго доље, а онда се иростирао од десне руке лијевој (о тајнама II. 45.). Као што је иознато, православни хришћани свих земаља и народа тврдо чувају стари начин слагања прстију — три лрста; а Латини нраве на себи крсни знак са свих пет раширених прстију десне руке, а уз то с лијевога плећа на десно; руски пак расколници употребл.авају при прављењу крснога знака два прста с тога, као да се само тај начин слагања прстију употребљавао у старој васељенској и старој руско.ј цркви, у чему их ревнитељи истине иравославља изобличују многим писменим и стварним сноменицима хришћанске древности. Крсни знак са три прста, као што га употребљава сва православна црква, има ду-