Srpski sion

СТР. 168.

„СРПСКИ СИОН."

БР. 11.

°еби душу своју, гђе говори тијелу: подигни се, трошни механизму, слушај господара, који ти заповиједа. Који није познао бар један час, у ком му душа господоваше тијелу. Сажаљевам оног, који није упознао тог часа, сажаљевам га и разумијем: како може материјалиста бити. Али, ако је оп имао само једап једини часак срећу бити госиодар ове немирне материје, он је морао упознати неку силу, која је виша, и која се на ваги не важе; једну силу, која није Физичиа, коју људи зову једпом ријечи, која не означује ништа материјалног, наиме: душом. Оставимо презирни овај материјализам и обратимо се религији. 0 света религијо, кажи нам шта је човјек? Приближимо се светим књигама и читајмо историју створења. Рече Бог: Начииимо човјека од земље, но нашем образу и иодобију, да госиодари рибама у мору, птицама у зраку и свим осталим животињама на земљи. Дакле, човјекје син земље, ал' јој госнодари. Кад је човјек цар земље и кад има неки страни елеменат, кога нема у земљи, какав је тај елеменат? Бјера на то одговара: тијело ће се повратити у земљу, из које је произашло, а душа ће се новратити Богу. Дух! Ето елемента, којег нема у земљи, а ипак га има у човјеку. Читајмо још: Бог, кад је створио човјеково тијело, дуну му у лице и човјек оживи. Дакле Бог је дао душу човјеку. А ко може дух анализовати. Видимо, да и животиње дају живот за њихове младе, ал' човјек се далеко узнио више. Он даје живот за врлину, за част, и то ие само сној властити већ и живот своје миле жене и дјеце; јер све што је видљиво жртвује оиом, што је невидљиво; с' тога меће иод своје ноге оно, што је прелазно, да му служи за прелаз ономе, што је узвишеније. Ето два елемента, која се налазе само у човјеку. Не осјећате ли, госнодо, како душа ваша наличи лијету анђела? Ал' зашто је, госнодо, овај савез? Можда, да се виши свијет снусти у нижи? Не: Бог је дао човјску душу, да с њоме створени свијет уздигне. Овај човјек није само цар, иего свештеник, стваралац. Ево нраве науке! По овој пауци видите ви одмах, шта човјек треба да буде, у религији, обител.и, друштву. Човјек створен но образу и подобију божјем, долази у савез са Богом, у својим мислима,

у својим чииима, у моралу, култу, у штовању Христа, у уређењу цркве. У име божје човјек заповиједа и посједује оно, што му је даровано и што је стекао способностима, стеченим од њега. Човјек створен по образу и подобију божјем није сам на земљи; с њим је нородица, а од ове Друштво грађанско, друштво иолитичко, а отуда права и дужности, отуда закопи Човјек створен по образу и подобију божјем, мора бити с њим сједињен ил одијељен, према томе хоће ли чинити добро или зло. Човјек је створеи, да позна истину, да љуби добро, да чини кријеиост. Човјек заиста није велика ствар. Без сумње он је велико нало биће, сиромашни изгнаник, који плачс за својом домовином, иодложан силним илузијама и великим варкама. Господо! Ако напустите хришћанство, и на мјесто његово поставите материјализам, видићетс одмах, како ће ишчезнути достојанство човјека, а с тим религија, морал и друштво. 1. Заиста ишчезава религија. Без душе Бог је бескористан, као да га ни било не би. Закони нс имају вриједности, јер су без санкције; више су тирански, јер човјек може радити само оно што мора. 2. Ишчезава морал. Без душе, која суди мисли и осјећаје, гђе ће бити права и дужности? Дужност и врлина састојали би се у том, да прелете све угодности. То је одбацивање декалога, јер сав би се свео на писку тежњу за епикурејским насладама. Материјалисте, пошто су дигли сваку границу страстима, говоре још о слободи, о одговорности, савјетујући, да се чини добро а зло избјегава. И то је говор озбиљан, моралан, иоштен. Говоре ми о слободи, дочим ми кажу, да су подвргнути силама материје; говоре ми о одговорности, док ме уче, да сам справа организоване материје, тако, да ће и душа престати, чим се справа уништи, ноквари. А зашто нс говорите онда о слободи камену, који пада; једном оркану кад бј.есни; потресу, када руиш град? Зашто не нроповиједате умјереност шумским месождерима; и не учите штовап.у живота отровне биљке? Ох! Ово је влада оиштег ронства, под гвоздепом тољагом Фатализма. Гђе ћете паћи морал? У овој влади ако има добра, биће допадање, ако