Srpski sion

С тр . 182.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 12.

I. Најсветији и часни крст Христов, љубазна браћо, познајете добро. То је небесни крст, што га је Син Божји узео на себе и узнео на Голготу; на којем је, као небесна жртва мучеништва најузвишенијег, као откуп за грехе рода људског, разапет, измучен и поруган, исмејан и нрободен испустио дух. Да, то је крст снасења, на који је „грехе наше сам Христос изнео на телу своме, да за грехе умремо и за правду живимо". То је крст спасења нашег, са којега се излила доброта, благост и милост божја; са којега нас је све обасула „ тремнога љубав" и „ иревелико богатство благодати божје"; којом смо посињени Оцу небесноме, вером у Исуса Христа, и престали бити робови, но постали синови. То је крст светлости, који је, обливен светом крви Христовом, окађен страсним мукама и освећен смрћу Његовом, засјао сунцем вечне истине, која је залутало човештво извела из таме грехова и заблуда тешких, окупала правдом и научила љубави. То је крст победе, под знамењем и са благодати којега деветнаест векова и стотина година, род људски, вером у Исуса Христа, у љубави Христовој и са надом у правду божју, војује, трпи, ал' и побеђује у истини, правди, љубави и добру, а разгони духовни мрак и заблуду многу; разбија војску сатане, који војује на душу човекову, да јој мир и спокојство расточи, срећу разори, блаженство отме и снасењу врата затвори. То је часни и непобедиви крст Христов; највећа светиња божја на земл>и, највеће добро, које људи с' неба добише и које на своје х'руди притиснути могоше. За то му се и клањамо, за то га и славимо, за то му се и молимо. Поклонили смо му се и данас у храму нашему; певасмо му хвалу и славу: „крестВ твоемВ мокланаелка кл<јдико' ; . Тако учинисмо, љубазна браћо, сад; а тако треба да чинимо увек, ма само и откривањем главе своје и крстећи се, кад год се пред крстом Христовим, и изван храма, нађемо; сећајући се увек Христове жртве, коју је на крсту своме за нас нринео и претрпио; сећајући се добра и милости божје, коју са крста Христовога, без икакве заслуге своје, примисмо; ееЛајуЛи сс увек дут свога, који дугујемо нрсту Христовоме. Али, не заборављајмо никада, ма колико се крсту Христовоме клањали и крстили, ма колико му хвалу песмом уздизали, не заборављајмо, да му дуг одужити не можемо само поклоном тела и хвалом усана својих. Јер тело може да се клања и са грешним срцем; уста могу да певају и онда, кад савест стрени, а душа се не каје ни у гресима најтежим. И то онда није никоме за - душу; нити је то „угодно иред Богом". А је ли се и данас који од вас, љубазна браћо, тако иоклонио крсту Христовоме; јесу ли му чија уста и данас тако иевала у храму овоме, ја не знам, и нећу овде да испитујем. Над нами је око, које све види; над нами је свезнајући Бог. Он познаје и срца и душе; Он чита и савест нашу; и знаде, - како му се који поклонио, чија ли га уста са срца славе, на по томе ће нам свима и судити и делити. Његов је суд. А мени је дано, да вас учим, а сретне и научим, како се крсту Христовоме клањати ваља, не само телом, него и „духом", и славити га не само речима и песмом уста, него и „истином" добрих дела. Клањати му се телом и славити га устима може сваки човек. Али, ако то чинимо без „духа и истине", заман чинимо. Јер смо слични онда Фарисеју, који је и у храму божјем хтео, да пренемагањем и притворством скрије неверство своје, прикрије празнину душе своје и поквареност срца свога. Тек онда, љубазна браћо, кад нам се тело приклони крсту Христовоме са душом пуном вере и наде, са срцем пуним љубави хришћанске, онда се достојно клањамо крсту Христовоме; онда нам је хвала крсту часном истинита. А таква само и треба да је увек. Јер крс-т Христов представља освећено крстно дрво и на њему освећени лик Христов; али, он представл.а и самог Христа, све муке његове, његову крв, његову смрт, за нас иретрнљену! И, кад се ириближујемо крсту Христовоме, као да се приближујемо самоме Христу, који увек тражи од нас веру, наду и љубав. три добродетељи хришћанске, које рађају и своје плодове у врлинама побожне душе, у чистоти срца и у добру дела наших. Кад се приближујемо крсту Христовоме, кад му се крстимо, кад га грлимо и целивамо, и кад иодижемо очи своје к освећеном лику Христо воме са молитвом, да нам у помоћи буде, на-