Srpski sion

С тр. 312.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 20.

Божјег за овога патрона, те ххобожно славећи успомену тога дана, као свога кући>ега свеца, ужижу свеће крсне, за ннак топлс љубави своје к Богу и свецу; спремају кољиво за спомен ускрснућа покојника својих. Па овим примером побуђени п оци иаши, сазидапхе дивни овај дом Божји и посветише га великом имену данахпњег светитеља, ставише се нод моћно окриље Н ј С гово, а нами оставише диван иример велике љубави према цркви Христовој. У том Дивном нримеру видимо ми н завет вечни, који смо дужни испуњавати, а иснухшћемо га онда, ако нс дозволимо, да дивии овај дом Божји, кога нам они основаше и саградише, са нашс немарности са нашег нехата — не бива ххразан у дане недељне, у дапе које је сама црква одредила за светковање. Но бадава ће се овде разлегати песма милопојна, бадава иалити воштаница свећа и ужижати кандиоца пред иконом Богомајке и св. Николе, ако је црква иразна, ако је осећај твој, Србине драги, охладнио према светињи твојој, ако је срце твоје неблагодарно према онима, који ти сазидаше дивпи овај дом Божји! Јест, бадава ћеих иесму иевати, бадава клечати и метанисати у дому овом, ако Бога не славиш чистим и искреним срцем. Јер ко се искрено Богу не моли, од тога је далеко милост Божја. Па зар могу анђели Божји и чувари наши облетати онај дом, и чувати оне л>уде, који се новоде путем сатане, путем који на овом свету води у тамницу, а на оном свету у муку вечиту?! Иотина је права и непобитна, да ако хоћеш

да нознаш и дознаш дух одушевљења за веру неких л.уди, за светињу н>ихову, ма које вере били, заиђи им у цркву, пак ћеш видети колико су снажии у вери својој, колико су одушевљени

за светињу своју

Је ли нузкно да говорим

и даље о задатку правог хришћанина, је ли нужно да говорим о љубави нрема вери нашој светој, сјајној и снасоносној. Пе, иије нужно, јер имате скоро свакидашљу прилику слушати дивне песме црквене у овом храму Божјем, које вас утврђују и приљубљују за цркву православну; јер имамо силних, сјајних споменика, које је основала и подигла сриска рука, са којих смо дични и поносни целом свету на видику, а који нам јасно зборс и говоре: „не дајте вере своје, чувајте име сржко, а делом се покажите да сте достојни иотомци оних који вам. створише достојно место и име у повесници црквеној Па са овог светог места, теби се обраћам и молим, светитељу оче Николаје, у име свију оних, који ти воштаницу иале, који те за натрона свога држе; усади у срца свију љубав к' Богу, л^убав к цркви православној; усади у срца свију искрену љубав међу браћом, а благослови измирењс завађених душа, благослови светим благословом твојим свако дело, које се именом Божјим, именом твојим спомиње и отпочин,е; а нас све овде сакунљене благослови светим благословом твојим и опрости нам све грехове наше вољне и невољне; удостоји нас, да можемо свагда ,.,со страхомт. и в^ћром" прићи дверима храма твога, да можемо у дому овом ноучити се правди твојој — Амин!

Толстојевско учење о „непротивљењу злу" пред судом енглеских богослова.

иетроградском „Церковномт, Вћстник г в"-у о. г. написао је неки А. Митјакин врло занимљив чланак иод горњим иасловом, у ком је изложио мишљења четворицс енглеских богослова о најновијем делу гроФа Толстоја, које је иод наеловом „ Царство Божје је у вама" угледало света на енглеском језику. Ја сам тај чланак превео, те га нуштам кроз „Сиои", да и читаоци Сиоиови виде, у колико се грофове теорије слажу с духом хришћанске истине и морала. Не можемо, а да дубоко не узданемо, кад видимо, како наш познати књижевник, који је обогатио руску литературу драгоценим белетри-

стичким производима, уклонивши се са свога нравога нозива, све више застрањује у област, која му је страиа и туђа. Човек, који је показао несумњиви дар у том, нхто је дубоко проникао у душу човекову, требао би да зпа, да је —■ бити белетристом — једна, а бити философом и богословом — саовим друга отвар, и да и најдаровитији белетрист може бити слаб философ и богослов. То су две оавршено различне области, и ако ое за белетристику тражи пре свега обилиа мера Фантазије, која уме творачки да нроизведе отварност, то се наиротив за философију а особито за богословље иште дубоки