Srpski sion

бр. 21.

„(ЈР11СКИ сиин.

отг. оби.

стоите: пршВдроств, мрости стоит«, а српски: иремудрост! уираво стојшв! А то значи: Сад ће да се чита, или читаће се нремудрост, управо стојте! У реченици ?офл ор\)-о1 сливене су двије реченице ооц>1а и о{Ао<. у једну реченицу аофса ора-ос што онет исго значи т. ј. због мудрости (која ће се сад читати) стојте цираво! Да ће ово моје тумачење бити добро, види се отуда што је протојереј Ллекгки Д1алк= цјкл превео пре/и8дростк, прости по нрвом читању са словенскога на њемачки овако: ћеИ, з1еће1 аиГгесМ.* Л1алкц(кх је то мјесто само превео тако, али ја ћу да то протумачим откуда п |)осги да може значити: уираво стојме. Као год у грчком језику, тако се исто и у словенском и српском не мора адвербијално казати предикативни додатак као што бива у њемачком језику, него може као придјев бити привезан за какву именицу ма у ком падежу н. пр. трчаг01 х-7/ Ј )оу ат (ЗпИеп Та§е §ш§еп 81 е Гог1 (еј^епШсћ а1з „ЈгеИадЈ^е") (в. Курцијеву грчку грам.). Овдје је хрчаГсл предикативни додатак, њим се допуњује предикат блгјЛд-оV, а З г једно је нривезан за субјекат. Тако је исго и црквенословенски : Ткои скига коскрш три= ДНЈКН1Х Ш грока. Овдје је тридншнх допуна, предикату коскре«, а уједно је привезан за субјекат ткои скига . Орпски се ова реченица не би могла иревести ријечју шридневан, ма да такових реченица има доста у српском је-

* ВИДИ : ВоЖЈСТК1ННК1А Лит8рг'|'и скатк^а отецх нлшмхк 1оанна Златоустаго, К лсил Т а Емикаго и ГригорУА Дкоклока. Ноккш н'к= лицкш перекодх ск слакАнскнлиА тјкстолјх, ПрОК^крЈННКШХ 110 Гр «чјски/их иодлиннкал1х протоереА Длекск/Л Д1алкц{ка, настолтмА пракослакнк^х церккЕИ кх Еерлин^к — при Илше= раторскол!х Росс. посолкстк^к - н кх Погсда= л<'к. Е(рлин 'а. РбсскаА церкокк. 1Јп1ег (Јеп Упс1еп 8. 1890. Без ове красне књиге не би требао ни један наш свештеник да буде. Карловци.

зику, него бисмо морали превести иосле три дана. Ддал(х прхкх схзданх кхктх. И овдје је прхкх нрирочни додатак а привезан је за субјекат 1Тдалг&. А(1апш8 рптиз сгеа1из ев1. И у лат. се рптив мора схватити као предикативни додатак, а не као атрибут. У срнском језику нема номиналнога облика број ирви, зато у српском језику морао се употребити сложен облик, што је нротив нравила, дакле: Адам ирви би саздап или адвербијално ирво. Па тако је и ова реченица: скрхккнж испок-кда!^ сл, у којој је скрхккнх предикативни додатак. Таке су и ове реченице српске: гдје је змај мршав лежао. Да Бог да, сине, да здрав отидеш. да здрав отидеш и натраг дођеш. Отиде жалосшан. Кад се ове реченицо добро схвате, онда нам мора бити сасвијем јасна и реченица: прости стоите, у којој је адјектив простн предикативан додатак нредикату стоите, а уједно је привезан за субјекат кк1: кк1 стоитј прости, само што се у крњим реченицама предикат не казује изријеком као и у српском језику, зато се ова крња реченица састоји из сама нредикативна додатка прости, као игго се и у српском језику крња реченица: добар дан састоји из сама објекта: (Ја) добар дан (желгш). У српском језику случа.јно баш у овом примјеру згодније је превести предикативан додатак адвербијално: стојше уираво, мјесто сшојте иравн. Овом реченицом опомиње свештеник хришћане како треба да стоје кад се н. пр. чита јеванђелије (прежбдростк, прости, о\[-слк1шил1х свАтаги; екаггмУл), а тијем се стајањем хоће наравно да покаже највеће страхопоштовање и да се њим највећа пажња изазове. Кад дакле свештеник каже пршКдростк, прости, онда то не значи да „се ирости т. ј. чпстим срцем поклонимо" или „иросто и мирно саслушамо пјесму" као што би хтио г. Живковић, него да уираво станемо. А кад се то зна, онда, нам тек стоји на вољи да тумачимо шта се хоће управо тијем стајањем. Јов. ЖивановиЂ.

Свечани улазак Његовог Бисокопреосвештенства Господина Германа Опачи&а, Епископа Бачког, у столицу дијецезе му — Нови Сад. уШ/ ан мира и љубави, дан слоге и заШљ једничке братске радости беше недеља 15 (27.) маја о. г. Тога дана

Јје Нови Сад, колико је само све-

чано и лепо могао, дочекао првог грађанина свога, високопреосвештеног Господина Германа Опачића, еиископа бачког. Још давно се многи не сећа, дајеико