Srpski sion

С тр . 328.

„ОРПОКИ СИОН."

Б р. 21.

Са особитим задовољством саслушане су ове песме: Господе наш оче свију твари Заштити Краља и сав дом. Влагослови Га, милост Му иодари Мудром Га води двсницом. и песма: Високо се жеље носе, Владику нам Боже живи, Нашег оца, стараоца Штити Боже ноћ н дан, Да уз митру благословом Твојим буде крунисан. Боже треса и небеса, Молпмо се теби топло: Не ускрати благодати Избранику миленом! Дај му снаге, да те слави, Да ти служи душом свом. које су отпевали анђеоским гласовима својим лепо и ирецизно ученици гимназијски под вештом управом проФесора Јована Грчића, и које су нронраћене нризнањем и одобравањем бурним. И певачко друштво је лено и нрецизно отневало песму ^Боже братимства". За тим је екупштинар др. Ст. Павловић поздравио Његово Високоиреосвештенство одушевљеним говором, у коме је нагласио, да је свечаност ова одсјај пародног усрђа и одушевл.аја; да су тозраци лене зоре/ која навешпујо леп даиак који дај Воже делио елављеник са народом својим до крајњих граница људског века, срећом обасјан а сла-

вом увенчан. У даљем току говора свога истакао је врлине виеокопреосвећеног слављеника, изразив наду, да ће умети свом узвишеном задатку одолети озбиљним радом и да ће стати на суироТ у обрану црквеи народа еваком „врагу и супостату", и свој говор је завршио речма : „Само је, како рекох, |у озбиљном раду снага, срећа и нонос цркве и народа; са њом се иријатељ и неиријатељ добива и укроћује; с њом се долази и до слоге, нама Србима тако потребне, са којом мале ствари расту а велике иронадају — у раду је живот, у нераду мртвило! „Са том девизом ноздрављамо Те и кличемо из чиста срца: „Добро нам дошао, свети владико!" Говсф овај прекидан је и пропраћен у више маха бурним одобравањем. На то се Његово Високопреоевештенство најтонлијим речма захвалило грађанству новосадском на овацијама целога дана, заврпшв свој говор са усклицима: Живело Његово Величанство! Живела отаџбина! ЈКивело слободно грађанетио новосадско! — што је све нропраћено бурним одобравањем. Пошто јс још војничка музика одсвирала на опште задовољство сплет ернских песама, завршена је ова дивпа и величанствена светковина. Хвала нека је срцу народа срнског, који у оваким маниФеетацијама тражи утехе болу своме, а дај Боже, да срнски народ дијецезе бачке доживи много лепших дана са својим новим архијерејем високопреоевећеним госиодином Германом Опачићем! М.

ПРИЧЕ О ПОТОПУ КОД РАЗНИХ НАРОДА. (По немачком.)

а се посведочи истинитоет прича о створењу света, о потопу, вавилонској кули, расељењу народа и т. д. које су забележене у Мојсијевом петокњижију, — од велике су важности и разне приче о истим догађајима, како у старим нознатим нам религијама, тако и код садањих нехришћанских и полудивљих народа. Ношто такове приче с једне стране иду у ирилог нашој апологетици, а с друге стране су занимљиве са своје оригиналности, — држим да неће бити штетно изнети их иред читалачку

нублику „Српског Сиона", којој овакове приче до руку нису дошле. С тога ћу неке од ових, које пред собом имам, да испричам — можда ће кога и занимати. Од свију тих ирича изгледа као да је нај распрострањенија ирича о шототгу, који је при Ноју људе због њихових грехова задесио, од куда га и називају греховним потоиом. Иста се нрича налази код свију готово како изумрлих тако и сада живих народа. С тога ћу те нриче о иотону овде да изнесем.