Srpski sion

Стр. 482.

„СРПСКИСИОН."

В р . 31.

религиозне свести и живота, моралие снаге и величине; зар да није велики дарак и задужбина, коју мати као хришћанка, посретством хришканског васпитања, народу чини? Мати хришћанка је у томе ненадмашива, она може да народ нрепороди духом и истинама хришћанским, да му оплемени чуства, облагороди срце, озари душу, просветли разум, да га уздигне на ону висину моралну и културну коју без савесног и родољубивог вршења хришћанског материнског позива поетићи не може. Од како је хрипЉанство ступило на позорницу светску и подигло углед и достојанство људскога створа, моралну и интелектуалну вредносг душевног организма човечијег, онажа се грдан напредак у свима одношајима друштвеног, државног и народног живота. Нримивши Христову веру, и с њоме заједно науку Христа Спаситеља, у животу народном избијали су на површину савршенији облици моралне, религиозне и културне величине. Са развитком хришћанског живота развијали су се здравији и савршенији појмови о поштењу, љубави, братству, слози и једнакости. А у целоме томе развитку матере су, као хришћанке, играле врло важну улогу. Под у-звишеним утисцима хришћанског духа и живота, однеговале су светитеље цркви својој, неустрашиме борце вери православној, врле мужеве у борби за нравду и истину, љубав и слогу, поштење и врлину у иароду своме. Пролистајмо и историју српску, па ћемо се уверити о истинитости горе наведених речи. Безброј срнских синова, који подигоше народу своме славне задужбине, погинуше за крст часни и слободу златну и светлише својим моралним и здравим животом, доказују, да су српске матере хритћанке савесно вршиле позив свој на дику и нонос рода свога и да нису никад изневерили сиасоносна начела Хрисгове цркве. Дух хришћанске науке као црвен конац провлачи се кроз цео прошли историјски жпвот народа српског; он се огледа и у народним иесмама, које су пуне миомирног мириса, пријатељских и братских веза, које извиру из љубави хришћанске, тог божанственог извора свију врлина, нуне бајнога цвећа јединства, слоге и братства, илеала хришћанске науке, којимаје непрекидни проповедник бивала српска мати. Данашње српске матере као да нису до-

стојни потомци својих предака; оне не негују у довољној мери дух Христове науке, хришћанско васпитање и образовање. Данашња женска омладина више се стара за сиољашње друштвено васпитање, за чаробни и лажни светски блесак. Зато су и ретки данас хришћански карактери код наше женске омладине. Али не тако. Ми требамо хришћанске матере, које ће у синове своје засађивати клицу хришћанских врлина, које ће их нанојити духом Христове науке и мислима часног крста Христовог, и тиме их осиособити за највеће пожртвовање у корист српскога народа, његовог културног, моралног и религиозног развитка. Да нам јаснија буде слика важности и значаја хришћанског васпитања српске матере у религиозном, породичном, друштвеном и народном животу, носмотримо из ближе матер хришћанку, завиримо у душу и срце њено. Мати је хришћанка у религиозном животу искрена поштоватељка свете цркве Христове и верна чуварица хришћанског душевног блага; њене су груди чврсти бедем нротив свих штетних уплива и утицаја, који насрћу на чистоту Христове науке и неосетљивим срцем газе ногама цвеће у башти хришћанс.ких врлина; она је моћан штит религиозне свести, чуства и осећања, снажна и угледна морална чињеница, која ствара здраве и нормалне одношаје и прилике у народу своме; она плива струјом вишег света, савршенијег живота, мислима се уздиже над грешном и прљавом земљом у небесне висине, где царује вечни живот и вечна слава; ње се не дотичу болесни изданци људскога ума, она је кадра преболети све болести и искушења религиозног друштва. У опште, она је светило религиозности и морала, које благотворно просипа своје топле зраке на душевни развитак народни. У иородичном животу је домаћа црква. у којој су њежне груди мајчине свети олтар врлина, из кога се излева жива вода душевног спасења; у којој је срце мајчино огањ живи, који улева живота светог одушевљења, постојанство духа и воље члановима породичним. У такој породици љубав хришћанска је света веза духа и јединства, која везује породичан живот са животом свога народа, она је божанствена и неодољива сила, која везује живот народа са животом небесним. Мати врши у породици највиши култ хришћанске побож-