Srpski sion

С тр . 584.

„СРПСКИ СИОН."

БЕСМРТНОСТ ДУШЕ. Проповијед Оца Ј &.вгустина од Мсктефелтра. С талијанског превео Јован Узелац, евештеник.

осподо! Ми имамо духовну душу; њу доказује свијест нагаег идентитета, њу доказују њене радње, које очигледно превазилазе и надмашују све силе материје; њу доказују знаности, умјетности, добродјетељи, којих без ње ни било не би. Али, госнодо, камо идемо ми са овом духовном душом? Које је стална граница наше ексистенциј е ? Је д' можда гроб ? Да л' се у тмини гроба свршују можда сви сјаји ума, све енергије воље, племенитост, пријатељство, љубав, сви жари нашега срца? Гарподо, у свијету има много илузија; али међу овима, које заводе срце човјеково, има једна, које се више од других бојати треба, јер се противи његову опредјељењу, вара га, измјењује га, своди га на ништа! А то је она илузија, која зазивајући у помоћ пожуде и страсти човјекове, шапће му на ухо: Ти си на свијету једино да будеш сретан. Зашто дакле себи копаш гроб, кропећи га сузама и знојем са чела твога? Зашто да презиреш насладе, у мјесто да береш цвијет прије него што увене. Сједити данас окићен цвијећем за богатим столом, а сутра умријети, — ето живота! Уживајмо дакле, док нам је уживање дато ! Да, господо, ово је највећа погибао и непрестано искушење човјека на земљи. И не има га, који говор овај не осјећа: а кад "човјек спутан од погубних ових теорија, одвраћа поглед свој од еванђелске науке, тад заборавља на небо, сагибље се земљи, презирући глас савјести, вјере и разума, од теорија ових иште срећу своју и виче: ево домовине моје, ево нада мојих! Безбожничку и луду ријеч ову, изазвала је наша, колико шупља толико надувена ФилосоФија. су поновили они несретници, којима је сувише тешка племенитост њихова опредјељења, те с тога одбацују бесмртност, завиде судбини животиње и желе ништа. Они итире по народу идеју, да се све у гробу свршава; али то је жеља без божника, а жеља се безбожника не ће испунити; жеља безбожника ће пропасти, казао је Соломон. Садашњи живот није какво море, гдје човјечја душа може бити прогутана, као лађа у виру океана.

У човјеку има нешто, што остаје даље иза гроба, нешто, што никада не умире: то је његова душа, која ослободив се од своје смртне љуске, слободно леће Богу. Бог, који је човјека створио, дао му је бесмртну душу. Истина је та слатка и страшна, као што сам вам јучер рекао, ал темељита; јер као што би се без ње порушила духовна зграда наше вјере, тако кад она стално постоји, све имаде сигурну слободу. Ту истину оУуећате ви у себи; та је истина не само важна, већ и нужна. Господо, ако ћете ме слушати са оном пажњом којом ћу вам говорити, ја ћу иочети. Господо ! Кад је Бог, излазећи из свога вјечитог мира, хтјео изван себе остварити једну од својих вјечитих мисли, рече: Ништа га слуша; постаје плодоносна; васиона је створена; појави се земља, заодјену се биљем и цвијећем, напуни се животињама. Свод се рашири, окити се сјајним звијездама, створи се море, зрак се стави у простор. У мору брзају рибе, у зраку трепере птице у лијету. Кад се Највиши Умјетник наједном уетави у сред дјела свога, Узвишена ее Тројица савјетује, закључи. Затим излазећи из овог узвишеног савјета, рече: Створимо. Пријеје рекла Нек буде свјетлост, ал сад рече Створимо. А штагосподо? Створимо човјека, иосматрача велике васионе ове, читатеља ове неизмијерне књиге, свећеника овог величанственог храма ; човјека за ког је створено небо и земља и све животиње, које ју напуњују. И ето од земље створена тијела човјекова. Ал Бог хтједе да с тијелом човјековим сједињен буде дух, душа умна и слободна, да побуђује у сваком дијелу живот, да управља покретима; и Бог, говори свето писмо, дану му у лице дах и човјек оживи; и створен је „во душу живу." Тијело је ниско, зависно, сирава од влажне земље, које би се без принципа, који га оживљава, покварило, иронало. Душа' Боже велики! Ко би могао исказати дјелатност њезину?! Обрати ли се прошлости, уздиже се до почетка, открива могиле, пита пепео оних, којих нема више, разговара се с њима, тражи натраг од смрти биће, које је уграбила. Ако посматра садашњост, она те носи с једног иола на други брзином муње; обилази на-