Srpski sion

Бр. 38.

„СРПСКИ СИОН."

у животу очитују и примијељују, треба да зна ради тога, да и еам иоможе њиховом ширењу, ако су истините и корисне, ијш да их сузбија и гуши, ако су штетне и лажне. А има ли заиста такијех идеја, које стоје у непосредном одношају с религијом, које дакле заслужују, ако не с чега другог а оно за то пажњу свештеиства ? Још те како! Негативан одговор на ово питање могао би дати недотупаван ум, онај, који не нрати или не ће да ирати сТања данашњијех\аука. Није ово згода., све кад бих ја за то и дорастао, све кад бих знао да не ћу нроиграти просвијећене пажње својијех високијех слушалаца, кад би то и била главна задаћа моја, да се упуштам у пријеглед и оцјену стања тога, стања толиког мноштва наука сваке врсте, које сад на једап сад на други начин, час носредно час непосредно, засјецају у с®еру религијску. На ту тему пишу се дебеле књиге, а перо авторово треба да је добро извјеџбано. Коме н. пр. нијесу познате антихришћанске доктрине материјализма, и теорије разнијех критичкијех школа, које себи ставише за задатак да побију св. Писмо, и да створе систему којој је цијел —• унижење божанског Лица Спасите љевог, да Га уврсте у ред обичнијех учитеља и законодаваца људскијех, или чак да претворе неторију земаљског живота Његовог у прости мит, у појетичку измишљотину ? . . . . А камо опет теорије ирактичноГ зкивота, скроз и скроз иротурелигијозне, које би хтјеле сав данашњи друштвени сустав окренути тумбе?..... Али ко ће све да изброји?! Ланац је дуг и предуг. Сад загштајмо: је ли наше старо свештенство било познато с тијем новинама, т. ј. је ли оно било тако васпитано, да их је могло, ако не што друго, а оно барем разумијевати? Тешко, судећи по томе, како су у нашој старој клирикалној школи свјетске науке предаване, из којијех су више-мање све те иове идеје поникле и развИле се. Међу тијем, резултатима до којијех је свјетска наука дошла и долази, могуће је дати двојаки правац у самој науци богословској. Или се они могу ириводити за потврду и објашњење Богом откривенијех истина, или се помоћу њих могу обарати сама њихова доказивања и тврдње, противне богословљу. * * * Све је ово увидјело бистро и проницаво око блаженог сиомена епискона СтеФаиа Кнежевића. ; Он је опазио, да система у бившој клирикалној I

школи ниј-е више одговарала данашњијем културнијем захтјевима и нотребама цркве, —једно за то, што својијем васиитаницима она није давала, нити је могла дати довољно онћег образовања, а друго што ии иредавања самијех богословскијех приједмета, поради оскудице нужнијех предходнијех познавања свјетскијех наука, нијесу могла бити стављена на ширу основу. Отуд потреба да се даде други иравац паучној сиреми будућијех свештеника, бјеше ствар доказана и очита. Још је само требало размислити и ријешити какав. Најпосље смисли епискои СтеФан, да и васпитање кандидата свештеничкијех треба подијелити надва засебпа перијода: у претходио-стЛи — гимназијски, и завршноспецијални — богословски, да се дакле у том смислу и правцу има реоргапизирати клирикална школа На његов приједлог, управљени у овом с.мислу, Његово ц. и кр. Апост. Величанство благоизволило је најмилостивије наредити, да се клирикална школа са свијем преуреди, и својом одлуком од 14. окт. 1860. год. расноложити, да се у наиријед у богословију примају само они младићи, који су свршили нижу гимназију. А да се младијем Србима далматинскијем пружи могућност учења гимназије, у исто вријеме наређено је било, да се државне стипендије, које су дотле даване онима који су стунали у клирикалну школу, у нанријед, почињући од школ. 1860./61, год. удијел>ују само младићима, који ће гимназију учити. Коначну иак наредбу у ногледу реорганизације клирикалне школе, придржало је Његово Величанство издати у згодније вријеме. И тако, већ свршетком 1863./64. год. бјеше сиремљено њеколико младића са нижом гимназијом да ступе у богословију. Но како и толика нретходна спрема није довољна за темељито стручно богословско изобрањење, то је еиискон СтеФан поновио молбу своју на надлежном мјесту, иштући сада, да предложеници за свештенички чин сврше о државном трошку сву гимиазију, а по том тек да ступс у богословију. И ово настојање његово буде увјенчано потпунијем усијехом врховном одпуком Његовог ц. и кр. Аиост. Величанства од 25. окт. 1864. год., послије чега клирикална школа након 31 пуну годину постојања својега, као што горе рекох, дијелом у Шибенику а дијелом овдје у За.дру, морала се затворити (1864. год.), да послије четри године, али под другијем именом, онет ступи