Srpski sion

Бр. 38

„СРГ1СКИ СИрН."

< 'тр. 60 ).

Професор Чизман (ХНбћтап) био је прави Словенац из Љубљаие, где се родио 1820. године. Као сиромашан ђак дотао је г. 1839. у Беч, где је најпре пзучио права, за тпм повесницу и класичне језике, те је г. 1851 испитан за гимпазијског професора. Г. 1853. именован је професором у Терезнјануму, где је остао до 1867. г.; те године позван је за професора источио-православног црквеног права у бечко свеучилиште, а уједно му је поверено, да краљевића Рудолфа поучава у класичним језицима, географији и повеспици. Касније је краљевићу предавао и црквено право. Професор Чизман био је у Аустријн први ауторитет у православном црквеном праву, које је темељно проучио, те га је бечка влада у сваком важнијем нитању, које се тицало православне цркве, питала за. савет и поверавала му у том погледу разне извештаје за израђивање. На темељу тих извештаја спроведена је организација православних митрополија у Черновицу и Сарајеву, устројство православног теолошког факултета у Черновицу и источно-нравославног бобословског семеништа у Сарајеву (Рељеву). Проф. Чпзман радио је много на књижевном пољу, нарочито у струци црквенога права. Написао је велико дело о брачном; ираву у иравославној цркви> даље о спноду и епискоцалним звањима у правосл. црквама, и више мањих сниса. За своје заслуге одликован је златном колајном за науку и уметност, орденом жељезне круне III. степена, насловом дворског саветннка и унравитељем царске нородичне фидејкомисне књижнице. Г. 1890. стављен је као нрофесор у мпр. Био је ваиредно мио и благ, и прави отац својих слушалаца, који су код њега ишли на предавања. (Одликоваве.) Читамо у званичном „Сарајевском Листу", да је ТБегово цар. и краљ. Апостолско Велпчанство благоизволело превишњим решењем од 20. августа 1894. премилостиво подарити архимандриту и игуману манастира ЖитомишљиЛа, у Херцеговнни, Симеону ТодоровпИу, витешкп крст ордена Франца Јосифа — (Избор учитеља на орпској вишој девојачкој школи у Сомбору.) Српска црквена оншгина сомборска изабрала је на малу Госпојину Стевана КолариИа, учитеља куманског, за учитеља на срнској вишој девојачкој школп у Сомбору. — (Положио стечајни иопит.) Јављају нам из Сент-Андреје, да је 10. (22.) септембра о. г. Димитрије ЈанковиЛ, свршени богослов, ноложио с врло добрим успехом стечајни иснит за получење парохијског звања.

— (Прираот душа у Фердину и отатистички податци о парохији Фердинској.) За последњих 10 година т. ј. од 1884 до 1893 родпло се свега: 635 душа а, за то исто време умрло: 578 душа. Дакле нрирастак за последњих 10 година износи 67 душа. — Концем 1884 године било је свега душа у Фердину: ! 622. Кад би се томе додао при концу 1893 године онај прираст од 67 душа, било би свега 1689 душа. Али укупни број православних душа пзнео је концем годипе 1893 само: 1423 душе. Ово ће можда чудно пзгледати, али кад спомепем. да се српскп живаљ умалио поглавито исељењем у Србију, онда је сваком јасно, од куда да се умалпло фердинско стаповништво скоро са 300 душа за последњих 10 година, кад је нрираст 67 износпо. Народ је наш у Еанату обузела нека манија за исељавањем, али је то исељавање ирестало. Многи је ; увидео, да је боље седити код свога огњишта и стечено чувати, него тражити преко леба погаче. Многп се данас вратио натраг те је туђ слуга без игде ичега а пре сеобе имао је сваки по нешто. Прошле 1893 године родило се свега 7], а умрло 52 душе, од којих су двоје римокатолицн. Прираст је 19 односно 21. Венчало се 9 нари. Причестило се и исповедило: 347 душа. Дивљих бракова беше: 23. Насагласних супруга: 3. Из иравославне вере није нпко ирешао у другу вероисповест, н обратно. Школу је ноходило до 100 деце а има пх за школу обавезне 184, и 53 за повторну школу. Школа је комунална са једном учитељском снагом. Црква фердинска је лепа а сазидана је од 1851 до 1853 године. Први пут пропојана је св литургија 13. јула 1853 а тај дан је свагда храм цркве. Парохијски дом не постоји; парохијална сесија постоји. Плата парохова јесте:, шгола и бир у иаравп, који бир мора парох сам да купи. Фердин спада у вршачку дијецезу, у протопопијат вршачки. У политичком иогледу спада у торонталску жупанију, срез алибунарски; носледња је пошта: Добрица. А Назарена? До ове године пије њих Фердин иозиавао. Има већ 5 година, како се настанио један по народности Словак! Он је вршио „апостолски" рад, али му је иосао траљаво ишао, јер никог није нридобио. Он је по занпмању: сувачар, дунђерин, зидар, све и сва је испекао, али у „обраћању" беше лоше среће. Ја сам нарочито пазио на његов рад. Кад је видео, да му посао не иде од руке, он је ваљда тралшо помоћи од своје браће из