Srpski sion

С тр . 622.

„СРПСКИ

Б р . 39.

ставку, на надлежно одобрење св. Архијерејском Синоду. Одобрење или неодобрење није могло до данас усљедити, и онет из једног просгог разлога, а наиме: јер седнице св. Синода од свештеничке скупштине до данас није било. А док не усљеди надлежно одобрење „нравила свештеничког удружења", дотле удружење не постоји и не може свој рад ни отпочети. Замерати, дакле, ,нечем што не постоји, да није никаква још ресултата показало, да не сме ништа и д. т., ко то може? Видесмо га у 107. бр. „Браника". Да је жив и здрав ! — А сад да одговоримо на питање : шта је са удружењем? Већ смо то досад у неколико учинили, а ради браће свешгеннка који желе удружење своје видети остварено, и на раду своме, саопштавамо, да ће у првим седнидама св. Архијерејског Синода у претрес узета бити и св. Синоду на одобрење и потврду најпонизније подастрта „правила свештеничког удружења". Те чим она то одобрење и потврду нридобију, ступиће удружење у живот и отпочети свој рад у границама својих правила, а жеља са надлежне стране јесте, да се састанак високопреосвешгеног Епископата одржи још ове јесени. — (Рукоположени.) Јављају нам из Карловаца. да је Његова Светост Патријарх српски Георгије служио архијерејску литургију 12., 13. и 16. септембра о. г. у саборној цркви и да је том прилпком рукоположио: Јована КозобариЛа, свршеиог богослова из Карловаца, за ђакона и пресвитера, и Николу ЉујаковиЛа, свршеног богослова из Карловаца, за ђакоиа и пресвитера, Први је одређен на администрацију парохије у Илок, а други за личног помоћника пароху ново-карловачком (сасанском) Максиму Живковићу. — (Положили стечајни испит.) Јављају нам из Карловаца, да су пред одређеном комисијом ноложпли ових дана стечајни испит: Григоријв А. НиколиИ, протонресвитерски каиелаи у Митров]1ци, Евгеније ДамјановиЛ, адиинистратор парохије у Прогари, и Миливој Ђори%, лични капелан у Кузмину. — (Каижевно одел.ење „Матице Српске") држало је своју редовну седницу 17. (29.) сентембра о. г., из које саопштавамо ово : Чланови Јован Грчић и Милан А. Јовановић поднели су своје оцене о иозоришним делима, која су сгигла на расписану награду из фонда Јована Наке и којих је било шест, и то: „Еманципована", „Наш гост", „Тражи зета плелића", .Цар Душан", „Врзино коло" и „Момир". На основу мишљења поменутих оцењивача није ни једном од тих дела досуђена награда, али ће се непознатим писцима шаљиве игре „Еманцииована" и трагедије

„Момир" препоручити, да своје сиисе по оцењивачким примедбама исправе и прераде, па да их онда на ново ноднесу. — По оцени истих оцењивача одбијен је испев: „Пастир Радомир", који је од непознатог нисца поднесен на расписану награду. — На основу мишљења М. А. Јовановића и М. Савића досуђенаје награда од 100 фор. делу непознатог писца с натписом: „Преглед главнијих извора за први век нове српске повести н мисли о прерадама истих извора у српској и страној науцп Прилог познавању пзвора српске повести". -- По оцени члана Јована Грчића примљене су „Српске дечје игре" и писцу Александру Јорговићу одређена је за тај спис награда, од 80 фор. - Решено је, да се предложи скупштини матичиној, да се од сада, у колико буде новаца, награђују и штамнана дела, која су важна и корисна за народ. — Утврђен је распис награда књижевних из фонда Јована пл. Наке за г. 1895. Одлучено је. да се предложи скупштини, да се из задужбине Јована Остојића н жене му Терезпје рођ. Зозукове распише за год. 1895. награда од 50 дуката за дело: „Живот и радња Павла Шафарика", пошто ће се године 1895. славити 100-годишњпца Шафарикова. Осим тога решено је, да се изостави за сад раснисана награда од 50 дуката за „нопуларну естетику", а да се из те своте награђују мање специјалне расправе о раду Шафарикову. Исто тако иредложено је скунштини, да се у место расписање награде од 100 дуката за „Историју. Срба у Угарској од најстаријих времена до данас" распишу награде од 10 до 100 дуката за разне „расправе из историје Срба у Угарској". — Предлаже се скупштини, да се од чланова матичиних изаберу за чланове кљижевног одељења: 1. Манојло Грбић, прота и професор српске учитељске школе у Г. Карловцу; 2. Буде пл Будпсављевић, великп журан у Госпићу ; 3. Јбван Вучковић, прота и ирофесор богословије у Карловцима; 4. Митрофан ИГевпћ, нротосинђел и проф. богословије у Карловцима; 5. др. Даза Секулић, српски народно-црквени секрегар у Карловцпма ; 6. Мплутин Јакшић, нроф. богословије у Карловцима ; 7. Ђорђе Магарашевић, гимн. професор у Карловцпма; 8. Јовап Симоновић Чокић, благајник срн. нар. црквених фондова у Карловцима; 9. Александар Јорговић, професор српске више девојачке школе у Новом Саду; и 10. Љубомир Дотић, учитељ у В. Кпкинди. -- За две стипендије из закладе Петра Костића пријавило се '17 компетената, а између њих предложиће се скупштиии за избор још на годину даиа дојакошња два питамца: свршени медицинари Јован Стејић и Сава Мплутнновић, да им се пружи