Srpski sion

С тр . 730.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 46.

песак и кречњак, угаљ (ако се у месту виђа и употребљава). — Дажда (киша), снег и лед. — Оруђа за једење и кухињске ствари (опоменути децу на самочување), — сто, столица, кревет, ризница (орман), — мило (сапун), четка, огледало, свећњак, светиљка (лампа) и жигица (чување од истих), — опека, соба и делови јој, кухиња (гвоздено огњиште или штедњак, успрема (комора), — пећ за хлеб, — ведро (шафољ), сито и решето, ступа (аван), пајалица, — брашно, скоруп (кајмак), сир и масло (путер), — метла, — кључ, брава, катанац (локот), — глачалица („негла") и роља, — окопача (мотичица), грабље, залевача (канта), — студенац (чување), — лестве, — кола, колица, саонице, — рукавице, штит од сунца и дажде (сунцо- и кишобран), — писаљка, таблица, креда, нбжице (маказе са упот|>ебом). Наведене справе нека се при згодним радњама покажу, тако ће деца и њихове одношаје опазити (н. ир. кључ и брава). Делови тела, штетни утецаји на чула са опоменаиа за чување, — понашање према друговима (другарицама) и чељадима. Уз речене предмете уче се: најчеигће мешане боје: зелено, љубичасто, наранџасто, сиво, мрко, — глатко храпаво, — провидно, непровидно, — растегљиво и крто, савија се и ломи, — главни правци, — простор: високо и ниско, дугачко и широко. — Кругла, ваљак и коцка, стуб на четир стране (призма). На трећем етупњу. Опетоваље и свестрано раширење наведенога. Попац и зрикавац, паук, рак, свилена лептирица, кбкица, свитац, гуштер, змија, слегш миш, мољац, — сврака, паун, кукавица, рода, еја и згодом и препелица (пућ-пу-рућ!) и славуј. — Зец, лисица, вук, медвед, а приликом и мајмун. — Сејање поврћа, — жито, раж, јечам, овас (зоб), леће (сочиво) и каша, ово у свези са орањем, сетвом и жетвом, — кудеља и лан (као биљка и унотребљено), трска и сирак, — сунцокрет, — печурка, (гљива), — згодом и о маховини, — отровне и лековите биљке: татула, буника, пасквица или разводник, велебиље, кукута, млечика, пустикара (црвени напрстак), љутић, једић, прстенак (титрица), пелен и папрац. Псобито ваља упозорити од ових на оне

биљке, у којих је плод налик на грожђе, јагоде, паприке и т. д., те га деца беру. Дивљи кестен (ако га има у околиии), багрен, јела, зова и липа (чај од ових и лика од последње), врба, а по могућству и храст и цер, — јоргован (љиљак), дрен и дивл>а ружа, (шипци). — турчинак и мак, лала и љиљан (крин), каранфил и можда ладолеж и поионац. Колико се год може, нека деца и сама сеју, саде и негују цвеће, те да им се лепотом и уређењем овога света буди љубав према Богу као створитељу. С тога је веома удесно, да се н. пр. посматра цветна јабука, опкољена пчелицама, па и за то је потребно, да се у забавишном дворишту налази по која воћка. Од ископнина: лисник (листац) и креда (ири разговору о табли и таблици), жељезо, сребро, злато, сумпор (на жигицама) и стипса. Кад се о минералима предузима, упознају се деца и са брегом и планином. При понављању наведеног, кад се чине сравњивања и разлике, деца ће видети, да постоје извесне врсте; али иознавање истих са свим се изоставља. У том погледу довол>но је, да она између животиња распознају: домаће, за тим четвороножне и птице, рибе и зарезнике, међу биљкама: дрвеће, жбуње, баштенско и нољско цвеће, — је ли за храну? служи ли за прављење одела, или намештаја? да ли је отровна, или не? За одређење ископнине доста, је, ако дете примећује, да она не живи, да не једе и да се већином из брега, земл.е копа; али тада споменути ваља деци, да се и кромпир и др. тако вади, но да исто л>уди у земљу метну, посеју (или саде). Ветар, ваздух, магла, муња и грмљавина, дуга. Ово се даном приликом предузима, а о задњима у толикој мери, у коликој то сузбијање сујеверица захтева. Нивница (подрум) и таван, кућа у целини, — познатија занатлијска оруђа (алати: маљић или чекић, сврдао, тестера, секира или брадва, шило, длето, ренда) нри радњи и у свези са важношћу рукоделаца. — Кола, плуг (рало), брана (са употребом у маломе), коиача (ашов), окопача (мотика) и коса. — Ткање, разбој, наврти (калеми). — Трлица. — Преслица. — Црква, улица и трг. — Прављење стакла, огледала, креде и хартије. — Зидање куће и градиво за исту (све у краткој прино-