Srpski sion

С тр . 786. нашег православног и српскога чувства, верске и народносне нам свести. То су две дужности с којима треба да дочекамо спроведбу нових закона. Ни једна од тих дужности не сме другу ослабити. Морамо бити лојални грађани, али остати и православни Срби, верни својој нравославној вери и цркви, свесни увек свога нацијоналног поноса,. А то нам нови закони не забрањују; нити нам икоји закон забранити може. Али и нови закони, као што су и многи други, могу у својим тсљедицама бити од не мале опасности по интересе: и црквене и народне. Против тих посљедица можемо се борити; и то снагом, коју даје верска и нацијонална свест, а која се огледа у верском пијетету и народном поносу. Ако сачувамо тај пијетет и тај понос, ми смо својој цркви и народноме имену осигурали грудобран против свих могућих валова, који ће нас неминовно запљускивати, подизани и иокретани ветром и буром нових рефорама. Јер, сумње биги не може, а претпоставка је сасвим оправдана и основана, да у тим реформама има тенденције и смерова, који нити са либерализмом нити са јавним интересима и истинитим потребама државним у свези не стоје, него су потекли из извора шовенистичких тежња иротив цркве у опште, против цркава непротестантских наособ, а против народности највише Против таквих тенденција и смерова ћемо се борити. То нам је дозвољено; и то нам се забранити не може, јер таква забрана би била: јавно гоњење цркве, а осуђивање народана смрт. Борићемо се дозвољеним средствима: религијозном свешћу својом, народним поносом својим. Борићемо се свима моралним средствима, која цркви и народној култури на расположењу стоје; борићемо се отворено, часно и поштено, не грешећи никад о лојалност и свест држављанских и грађанских дужности. Та борба биће: самоодбрана цркве и народа, која је у својим правима и виталним интересима угрожена. Тактика и извађање те самообране треба да је ствар свију мислилаца у цркви и народу; у п,у да уложимо своју снагу сви; јер сви смо у опасности кад је целина на нишану. Ниједан Србин не сме заборавити н. пр. да се после законопрописаног постунка пред државним органима, у ствари женидбеној, има

Б р . 50.

одмах обратити и својој светој и божанској, а Србину увек мило.ј и спасоносној мајци цркви православној. Не сме ни један Србин заборавити, да се после изјаве пред државним органом има одмах упутити пред свети олтар и у Бога замолити небесног благослова брачној свези својој и брачноме нородичном животу; не сме заборавити, да је брак светиња. света тајна, а не грађански уговор. Сваки ће, дакле, Србин, испунив закон државни, испунити и закон црквени и божји, уверен да ће без благослова божјег огрешити душу, а без занггите свете своје православне цркве, да ће му пропиштати србинско име к'о сироче, остављено олују либералних рефорама, да га разнесу или о камен својих умишљаја разбију. Сваки ће Србин, при склапању брачне свезе, српског рачуна водити о православљу свога порода, своје деце, и неће дозволити, да му брачна свеза смешана буде, или бар, да му деца два божића имају; једна да ломе чесницу, а друга да остају без крсног имена и српских светитеља и богоугодника. Чуваће се, дакле, сваки Србин деце од два крста, од две вере. Сваки ће Србин научити своју децу, и од сада, имену своме, ма се оно како записало у матрикуле државне. Српско ће име српској деци записано бити у црквеним матицама; а матица, која ће српској деци увек отворена бити, биће на уснама српског оца и сриске им мајке. Имена државних матица, ма како оне превеле српска имена, биће без особита значаја, а име, којему ће чедо своје и Српче наше, мајка научити, то ће име мило бити, њиме /Сс се Србгт звати и поносиши; с' шим пменом ~Ке се имати увек — рачунати. То је наше најдубље уверење, јер тако учи историја српског рода и народа. Ми се не бојимо посљедица узакоњених рефорама. Оне се могу пре осветити другом коме, него нама Србима. Само вршимо и извршимо, сви и сваки, своју дужност према њима. * * * Нашег свештенства је та дужност велпка и највећа. За то се њему нарочито обраћамо. Свештенство је чувар св. цркве; свепггенство је лична, гарда Српству своме. Оно је

„СРПСКИ СИОН."