Srpski sion

Вр. 52.

„СРПСКИ

Стр. 831

Јована СундечиЛа, да због своје старости н не- | повољног стања здравља одустаје од даљега уре- ! ђивања „Лросвјете" , која је на Цетињу излазила у месечннм свескама. Г. Сундбчнћ обећава, да ће својим претнлатнидима послати још садржај за сву другу годину од 1. иов. 1893 до 1. нов. 1894, и нозива их уједно, да му пошљу дужну нретплату. Свакако је штета, што нам угину овај добро уређиваии црквено-иародни лист, који је био од нотребе и користи у Црној Гори. — (Тридеоетгодишаица др. Јована Туромана. ) Наш земљак, врсни филолог и учељак Др. Јован Туроман навршио је своју тридесетогодишњицу трудног али плодног професорског рада. 0 прослави његовог јубилеја јавља „Мир" ово: Нрофесори Велике Школе нрославише 18. децембра о. г. тридесетгодишњицу ароФесорског рада г. др. Јована Туромана, професора Велике Школе. Том приликож предадоше госнода нрофесори Велике Школе леи спомен своме колеги; а тако исто и његови ученпци слушаоци историјско-филолошког одсека Вел. Школе. Г. професори нредадоше му дивно израђен албум са својим сликама. бама израда овога албума стала је нреко 200 марака. Филолози пак нредаће му красаи дивит, држаље од седефа и златио перо. На држаљу стоји натпис: ,Своме ирофесору, филолози." Честитамо днчном нашем сину и учењаку тридееетгодишњицу и желимо му дуга века и обилата рада! — (Српска банка у Загребу.) Привремени одбор „Српске Банке', која ће се иочетком г. 1895 основати у Загребу, известио нас је, да је до сада уписано за ту банку 23.000 акција и да ће и 7000, које се још унисати имају, брзо уписане бити, и тако ће банка наскоро отпочети свој — дао Вог — благотворни и успешан рад. Уплаћивање акција отпочеће у месецу јануару 1895 са нрвом ратом од 10 ф. но акцији. На скоро за тим пмаће се уплатити по акцији још 24 фор., ако потребе буде, у року од 1—2 године, уплатиће се још 16 фор., дочим ће поминална вредност акције бити 100 фор. Другу половицу вредности од 50 фор., по акцији, уилатиће сама банка из свога резервног фонда, који ће се несумњиво умножити уз и мудру савесну управу банке, за коју нам јамче чланови већ привременог одбора. Најтоплије препоручујемо „српску банку" нашем народу, а свештенству мећемо на срце, да банка што више акцијонара добије и у нашем економском сталежу. „Српској Ванци" желимо напретка, јер ће у напретку њезином номоћи бити и нашем народу. = — (Похара саборне цркве у Карловци.) У прошлу недељу увукла се два зликовца у саборну цркву н скрили се на звонику. Кад се смрачило сишли су се но једеку са короша доле у храм, и неке драгоцености покупили и покидали, те понели еобом, изишавши на средња врата женске препрате. у којима је кључ изнутра био. У Мајуру варадииском се зликовци зауставише, да се почасте и укра-

дено благо поделе. Но нрн деоби се потуку до крви. Један од њих, ножем у главу рањен, прпјавп услед тога полицији недело, које је починио, ода свога друга, те тако обојица буду ухапшени и нредани кр. котарском суду у Карловци. Покрадене црквене ствари и драгоцености су нађене, али оштећене. Гетко, да се крађа св. храмова божјих не открије! Тако ће и ове зликовце постићи заслужена казна. — (Црква св. Саве у Америци.) Као шго јављају из Јаксона у Америци, тамоје познати епискон Николај 9. децембра о. г. осветио нову православну цркву, која је посвећена св. Сави. -- (Папа баца око на Русију.) Прва седница конференције римских кардинала у Риму. која ће наставити свој рад о снојењу православне цркве са римском, бавиће се проучавањем начина и средстава, којима би се могло доћи до зближења између папе и руске нравославне цркве. Сигурна посла. 0ДГ0В0РИ 7РЕДНИШТВА. /'. М. Т. у В. Проповед ће морати чекатп, а донис у оној форми не можемо уврстити. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. „Сржски Сион" ће скоро да уђе у своју У. годину. Не ћемо се ни хвалити ни кудити. Књига је ту, рад „Српског Сиона" је нред читаоцима, и — њихов је суд. Тај суд треба да буде позитиван и негативан. Суд о ономе, што је у листу, и о ономе, што у листу није било. Одговорност за ирво примамо на себе; одговорност за друго није и не може бити на уредништву. Лист, као што је „Српски Сион", треба да је огледало целокупне радне снаге раденика, који су по своме положају позвани и дужни, да на њему раде Ако то огледало не издаје увек слику, каква би несумњиво доказивала вредиосш наше укупне радене снаге, не може се за то, не може бар оправдано, одговорност сруншти па уредништво. Уредништво је своју дужиост вршило. Да су је вршили сви, који су позвани да потпомажу радом својим, и иначе моралпом потпором, овај лист, ми би и данас већ задовољни били са нозитивним судом о њему Тежина, пак, негативног суда о њему, пада на оне који нису радили, ни колико су могли, ни колико су радити требали иа овоме листу ; и на оне, који гасвојом моралном иотпоромпотиомагалинису, а потпомагати га беху обвезани. Ако у г. 1895., и будућим годипама,