Srpski sion

С тр . 164.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 10.

Ну од сваке нечистоће крепко Молитве ме да избаве Твоје! Стихира на припев из 50. псалма. На множину кад помислим — јадаи Од големих престуиа и љутих, Што у своме чинио сам веку, Страшнога се опоменем суда, Дрхтавица и трепет ме снађе ; Али ипак — полажући наду На веље Ти милосрђе — као Пророк Давид вапијем, појући: Погледај ме, сажали се, Боже, По дубокој милости на мене!

Причасно на пређеосвеЋеној. Окусите и видите, верни, Како благ је и добар нам Госнод! Алилуја, нека Му је слава! Прокимени недељом на вечерњу. Не одврати лице и од Свога Детета се не окрени, Творче; Јер веома туговаћу тада! Него чуј ме и услиши гласе, На душу ми помотри и па:ш, Ода свих је избављај незгода!

Достојанство и снагу си дао Свима оним, који год се Тебе, 0 Госноде, с ноштовањем боје!

Ив. М. ПоповиБ.

41*

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ?

(Наставак).

IV.

Досљедност у незнању, а недосљедност ради незнања „Заетавина" узрок је, да смо један део трећег чланка изгубили на доказивање, да је ради издавања зајмова из клирикалног и недрикосновеног фонда прописано, од постанка им, претходно надлежно одобрење. ,,3астава" у 16 бр. о. г. нужду тога одобрења признаје, казав: „Јесте, то је сметња нромету новца, али што мора биши мора"; а у 27 броју већ је то заборавила и норекла. чудећи се усиљеној озбиљности тога одобрења. Или „Застава" заиста није била с' тим на чисто, да л' је то одобрење нужно или не; или је хтела иоказати да она то зна, ал' да „народ и о томе не шреба нишша да зна. Јер, к'о вели, ако „народ" сазна исшину, саборски одбор је решен кривице, којом га „ Засшава" беди, а ради које „народ 11 не може, токорсе, да дође до новца онда, кад му ова ; ј треба, него онда, кад је саборском одбору — воља. Но „Застава", и без обзира, на претходно одобрење фондовских зајмова, оставља сву тежину кривице и одговорности, за споро добијање тих зајмова, на саборском одбору, и шо данашњем. Јер, он је крпв ипак, да народ не може брзо да до^е до новаца фондовских.

Четир, пет, а и шестмесечном чекању тога новца није криво ни министарско претходно одобравање зајмова, нити ово, нити оно, него баш данашњи саборски одбор, и то за то, што се ретко састаје, само у редовите састанке своје; а не Ке да се састаје. — и ако му наређу.је 23 § саб. устројства, — „и у ванредне седпице ш> иотреби". Ова.ј приговор „Заставин" има више делова својих. По њему излази, а.) да се саборски одбор састаје сваких - 4, 5 а и 6 месеци; б.) да саборски одбор баш не%е, да се састаје у ванредне седнице но потреби. Неће за то, јер, по „Застави", гата је њега бриге , хоће ли и колико ће сриских породица материјаЛно пропасти, заплести се и у натраг бацити, ако се он чешће не састаје! Како је „Застава" дошла до 4, 5 и 6 месеци, одмах ћемо видети. Она вели: „кад; неко тражи зајам рецимо у децембру, па га саборски одбор одобри тек у марту, кад му је редовна седница, онда да богме мора проћи по 4 и 5 месеци, док онај неко не дође до зајма". Да је у речима „Заставиним" очигледна .јасноћа, као што је очита тендецијозност, ми би на овај приговор могли нравце одговорити, а овако морамо најнре да се нитамо: шта зна-