Srpski sion

В р . 10.

С тр . 167.

Али, где је опет „Заетава" начитала, да члановн саборског одбора немају дневнице и путне трошкове своје при долажењу у изванредне састанке? У зраку је она то негде захватила, јер јој је тако требало. Ал' тако' не стоји; него, ма се саборски одбор састајао свакн трећи дан, нлаћа му се долазак у те седнице. Дакле, внди се, да разлог његовом честом изванредном несастајању није у ономе, што „За^тава", у својој племенптости и елегандији, као разлог наводп. Најјефтииији састанак сабирског одбора стаје по 300 фо]>. I Га сад замислите ово: заплетена једна српска, или њих неколико породида, ноднесу молбе за зајам. Да се још горе не заплету, а да се слГасу, треба пм свега: .једној 500 фор., другој 1000 фор., а трећој 2000 фор. Да се састане изванредна седнида саборског одбора, да тај зајам одобри, треба на то потрошпти најмање 400 фор., а •годишња камата на та.ј зајам бпла би 210 ф., по одбитку пореза и намета 175 фор Зампслите красне економије и „виртшафта"' са фондовима! Но још лепше изгледа приговор „Заставин" с' друге стране. Да видимо. Те породице требају новца (разуме се брзо) да се извуку из неке непршгике ил' да га уложе у неки нодузетак. Зар оне морају пропасти за то, ако га не добију из фондова, као што то „Застава" приказује? Не, оне ће га тражити у ма којем новчаном заводу, у којпма се до новда брзо долази. Добиће га п неће пропасти. Дакле, не може бити говора о њиховој пропасти. Јест, ал' можда га неће Ј добити? Не ће га добпти ако немају кредита? А ко нема креднта? Онпј који нема гарандије за зајам. На зар таквпма да саборски одбор даје зајам из фондова? и још да троши фондовскп новад на своје изванредне састанке? Замислите онда персиективу налних фондова! Тако би се они ваисгину брзо разлизали. Или, „Застава" баш мисли, да је сврха иашнх фондова., да такве породиде потпомаже зајмом, па н без нроппсане хинотеке? Мпсли ли „Застава", да такав „народ" има арава, да се у материјалним невољама позива на своје фондове и зајма од њих добије и оида, ка.д га сви новчани заводи и зајмодавци са свога прага одбаце ка.о „сге с114§ип ГаћГ^"-а? Пре свега ћемо да исправимо некоректност

једну „Заставину", а обичај један радикалски. „Застави" је народ увек на језику, па и овде. Но треба да смо на чпсто. Зајмове и новац, о којима је овде реч не тражи и не треба, на п не добнја народ, него поједини људи; еамо што међу овима бива не само Петра и Павла, него и Јозефа и Францлова и Стииана и Маријана и т. д. „Застава" нстицањем свога „народа". хоће само да сво.јпм подвикивањима и фразама прпбави више реишекта, а против данашњег саборског одбора да нотенцира што више и што већу мржњу оних, којима су њезинп „народни бројеви" намењени. А ■ сад имамо да кажемо, и као једну истину да. нагласимо то, да задатак и сврха фондова наших није економска и новчана. Фондови могу само давати зајма и то на прописану хипотеку; то им је цео посао њиховог финанцијскокредитног делокрјга. А сврха наших фондова је, строго и једино, — тхросветна. II пред том чињеницом, пред том истином, расплињују се фразе и крокодилске сузе „Заставине" као мехурићи од сапунице. Иа на, што онда фразе „Заставине" ? За то зар, да им се свет смеје; а народ да уздише над њима, јер у њпма истине нема? Јест, „Заставине" фразе п сузе су као н ти мехурићи. ,.3аставпне" тврдње су номућене у појмовима. Н. пр. чусмо „Заставу" где вели: г Штоне оде кајишарима у руке. слепо је .јуришало на новчане заводе, те разнело новац као алву". Разуме се, рефрен треба да је: а фондовски капитали тек са '/ 3 у хипотекарне зајмове издани ! Но ми ћемо на то да кажемо ово : не стојн оно што „Застава" каже, него стоји ово што ћемо рећи мп. На жалост, наш народ и сувише већдобро зна, како се долази до зајмова из новчаних завода. Треба л' коме зајма, он иде у новчане заводе. Не добије л' тамо, онда тек иде кајишарима. Могло би се дакле рећи: што не доби у новчаним заводима новца, то оде у руке кајишарима. Па те и такве зајчотражиоце, зар, опет задатак и дужност фондова да спасава од кајишарскнх руку?! Брзо би свршили е фондовима, кад би унраве фондовске биле појмова „Заставиних" „Радикала", или кад би до те уираве дошли такви „Радикали" иа још (а то не треба никад заборавити) кад би таку мангтулацију с фондовима дозволила и трпила — државна власт. Ат' да; „За-